Svetska banka predviđa da će doznake iz inostranstva rođacima u matičnim zemljama pasti ove godine za 142 milijarde dolara na globalnom nivou, što će biti njihov najveći pad u novijoj istoriji, usled pandemije korona krize.

Prema saopštenju Svetske banke, padu novčanih sredstava koje iz sveta šalju kući za skoro 20 posto, što je četiri puta veći pad u zemljama s niskim i srednjim primanjima nego tokom finansijske krize 2009. godine, u velikoj meri doprineće smanjenje njihovih plata i zaposlenosti u inostranstvu.

“Doznake su vitalni izvor prihoda za zemlje u razvoju. Aktuelna ekonomska recesija uzrokovana Covidom-19 znatno će uticati na mogućnost slanja novca kući, zbog čega je od još vitalnijeg značaja da skratimo vreme oporavka naprednih ekonomija”, kaže predsednik Grupe Svetska banka David Malpass.  Procenjuje se da oko milijardu gradjana u svetu – od kojih oko 270 miliona radi van svojih matičnih država, a oko 760 miliona su interni migranti – pomaže finansiranje troškova hrane, odevanja i stanovanja za do tri osobe u zajednicama iz kojih potiču, izjavio je Dilip Ratha, vodeći autor novog izveštaja Svetske banke o uticaju Covida-19 na doznake, za Reuters, prenosi Al Jazeera.

Ipak, ti radnici su obično ranjiviji tokom kriza.

Zbog naglog povećanja stopa nezaposlenosti u SAD i ekonomijama Persijskog zaliva i Rusije, usled pada cena nafte, novčani tokovi ove vrste iz najvećih svetskih izvora su znatno ugušeni.

Ratha dodaje da je pad doznaka u dosadašnejm delu ove godine najveći od kako je Svetska banka počela 1980. godine voditi takvu evidenciju.

Ukupan iznos doznaka u svetu je prošle godine dostigao 714 milijardi dolara, a ove godine će, prema proceni Svetske banke, pasti na 572 milijarde dolara.

Kada su u pitanju države s niskim i srednjim dohotkom, na koje se odnosi najveći dio priliva od doznaka, predviđa se pad od 19,7 procenata, na 445 milijardi dolara 2020. godine, sa rekordnog prošlogodišnjeg nivoa od 554 milijarde dolara.

Najteže će biti pogođene zemlje, poput Tadžikistana i Nepala, gde doznake čine oko 30 posto bruto domaćeg proizvoda (BDP), kaže Ratha i napominje da se među državama koje se oslanjaju na doznake nalaze i Filipini, Južni Sudan, Tongu i Haiti.

Međutim, Evropa i centralna Azija, kao blok, zabeležiće procentualno najveći pad ovih priliva, za 28 posto, zbog zajedničkog dejstva pandemije i pada cene nafte, procenila je Svetska banka.(Fena)NovaSloboda