Društvo

SEĆANJE: Martin Luther King: Imam san

Vođa borbe za građanska prava Martin Luther King Jr. rođen je na današnji dan pre 91 godinu.

Radujem se što danas zajedno s vama sudelujem u jednom događaju koji će u istoriji naše nacije biti zabeležen kao najveća demonstracija za slobodu.

Pre sto godina jedan veliki Amerikanac, u čijoj seni danas simbolično stojimo, potpisao je proklamaciju o emancipaciji. On je nakon dugih godina zatočeništva došao kao svetlo dana.

Ali sto godina kasnije crnci još nisu slobodni. Sto godina kasnije crnci su još uviek sputani lancima rasne podjele i lancima diskriminacije. Sto godina kasnije crnci još kaskaju na margini društva i u vlastitoj su zemlji u egzilu.

Zbog toga smo mi danas i došli ovde, da pokažemo dramatiku situacije koja je štetna za sve nas. U određenom smislu mi smo došli u glavni grad naše države da unovčimo jedan ček. Kad su arhitekti naše Republike potpisali Ustav i Objavu nezavisnosti, zapravo su potpisali priznanicu koju mi trebamo unovčiti, a to je ravnopravnost svih Amerikanaca. Ta priznanica sadrži obećanje da je svim ljudima – da svima, crncima jednako kao i belcima – zajamceno neotuđivo pravo na život, slobodu i sreću.

Danas je jasno da Amerika nije odgovorila na ono što stoji u ovoj priznanici, barem što se tiče crnaca. Umesto da ispuni sveto obećanje, Amerika je crncima dala ček na kojem piše: „bez pokrića“. Ali mi ne želimo verovati da je ova banka pravednosti bankrotirala. Ne želimo verovati da nema dovoljno novca u velikim sefovima mogućnosti ove zemlje.

Tako smo se ovde okupili da unovčimo taj ček koji će nam dati pravo na zahtev bogatstva slobode i sigurnosti. Ovde smo došili i kako bismo Ameriku podsetili na neizbežno SADA. Sada je vreme u kojem si niko ne može dopustiti „razdoblje u kojem bi se strasti trebale stišati“ ili pokušati sredstvima umirivanja usporiti proces koji kreće korak po korak prema napred. Sada je vreme da obećanja demokratije postanu stvarnost. Sada je vreme da se izađe iz mračne doline rasne podele i da se krene svetlim putem pravednosti za sve rase. Sada je vreme da se naša nacija iz tapkanja rasističke podele izdigne i učvrsti u bratstvu svih rasa. Sada je vreme da se dopusti da pravednost postane stvarnost za svu Božju decu. Za ovu bi naciju bilo užasno kad ne bi spoznala hitnost trenutnog položaja. Ovo vruće leto opravdanog nezadovoljstva crnaca neće doći kraju prie nego počne živuća jesen slobode i  pravednosti.  

1963. nije kraj nego početak. Za one koji se nadaju da su crnci sada zadovoljni, nakon što je puštena para, uslediće loše osveštenje kada se nacija nastavi i dalje ponašati kao i do sada. 

Neće biti ni mira ni odmora u Americi dok crncima ne budu dostupna osnovna građanska prava. Oluje ustanka i dalje će uzdrmavati tvrđave naše nacije dok ne dođe svetli dan pravednosti.

I to moram reći svom narodu, dok stoji na pragu vrata koja vode u palatu pravde: dok pokušavamo ostvariti i dobiti svoja prava, ne smemo nikako biti nepravedni prema drugima.

Ne dopustimo sebi da pijemo iz pehara gorčine i mržnje kako bismo utolili žeđ za slobodom. Svoju borbu stalno moramo voditi dostojanstveno i disciplinovano. Ne smemo dopustiti da naš stvaralački protest potone u fizičkoj sili. Uvek se iznova moramo dizati u one izvrsne visine na kojima se fizičkoj sili možemo suprotstaviti snagom svoje duše. 

Predivni novi borilački duh koji je obuhvatio sve crnce ne sme nas odvesti do toga da na bilo koji način ne poštujemo belce. Jer mnoga naša bela braća – a to dokazuje i njihova prisutnost danas ovdje – došli su do zaključka da je njihova budućnost neodvojivo povezana s našom. Došli su do zaključka da se njihova sloboda ne može odvojiti od naše slobode. A ni mi ne možemo marširati sami.  
I kada marširamo, moramo se obvezati da ćemo i dalje nastaviti marširati. Ne možemo se okrenuti i vratiti. Postoje ljudi koji pitaju one koji za sebe zahtijevaju građanska prava: „Kad ćete konačno biti zadovoljni?“ Nikako ne možemo biti zadovoljni dok god su crnci žrtve užasne brutalnosti policije.

Nikako ne možemo biti zadovoljni dok god naša umorna tela nakon dugog putovanja ne mogu naći smeštaja u seoskim motelima ili u gradskim hotelima. Nikako ne možemo biti zadovoljni dok god se sloboda kretanja crnaca sastoji u tome da iz jednog malog getoa smeju preći u veći.

Nikako ne možemo biti zadovoljni dok god je našoj deci oduzeta sloboda i dostojanstvo natpisom na kojem stoji „Samo za belce“. Nikako ne možemo biti zadovoljni dok god crnac u Mississippiju nema pravo birati, a crnac u New Yorku nema nikoga ko bi za njega glasao. Ne, nećemo biti zadovoljni sve dok pravo ne prožubori kao voda, a pravednost ne zahuči kao jaka struja.
Ja dobro znam da su neki od vas ovamo došli zbog velike tuge. Neki od vas su došli direktno iz zatvorskih ćelija. Neki su došli iz podrucja u kojima ste zbog svog zahteva za slobodom i pravdenošću predmet policijskih istraga i brutalnosti. Vi ste predstavnici stvaralačke patnje. Radite to tako i dalje i verujete u to da nezaslužena patnja ima kvalitet razrješenja.

Idite natrag u Mississippi, idite natrag u Georgiju, idite natrag u Louisianu, idite natrag u getoe velikih gradova na severu sa spoznajom da sadašnja situacija može biti promijenjena. Ne dopustite da padnemo u dolinu očajanja.

Danas vam kažem, prijatelji moji, uprkos poteškoćama današnjice i sutrašnjice, ja imam san. To je san koji je duboko ukorijenjen u američkom snu. Imam san da će se jednoga dana ova nacija izdići i da će živjeti po pravom kredu svoga postojanja: „Za nas je ova istina sama po sebi razumljiva: da su svi ljudi stvoreni jednakima“. 

Imam san da će jednoga dana na crvenim brdima Georgije sinovi prethodnih robova i sinovi prethodnih robovlasnika sediti zajedno za istim bratskim stolom.

Imam san da će jednog dana i sama država Mississippi, u kojoj vlada nepravda i koja s plamenom tlačenja živi svojim punim bićem, imam san da će se i ta država jednog dana pretvoriti u oazu slobode i pravednosti. Imam san da će moje četvero dece jednoga dana živeti u društvu u kojem se nitko prema njima neće ponašati ovako ili onako zbog boje njihove kože, nego da će ih se tretirati onako kako to oni svojim karakterom zasluže. Imam danas jedan san…
Imam san da će jednog dana Alabama sa zlokobnim rasistima, sa svojim guvernerom s čijih usana su silazile riječi kao „intervencija“ i „anuliranje rasne integracija“…, da će tačno tamo u Alabami jednoga dana mali crni dečaci i male crne devojčice pružiti ruke malim belim dečacima i devojčicama kao braći i sestrama. Imam san da će se jednoga dana uzdignuti sve doline, a svi bregovi i planine da će se smanjiti. Da će se bregovita mesta poravnati, a neravna izglačati. I dobrota Gospodara bit će svima vidljiva i svako će je spoznati.

To je naša nada. S ovim uverenjem vratiću se natrag na jug.

S ovim uverenjem biću sposoban od brega očajanja načiniti kamen nadanja. S ovim uverenjem mi ćemo biti sposobni neskladnosti naše nacije pretvoriti u zvukove predivne simfonije.

S ovom spoznajom bićemo sposobni zajedno raditi, zajedno se moliti, zajedno se boriti, zajedno ići u zatvor, zajedno ustajati za slobodu, spoznajom da ćemo jednoga dana biti slobodni. A to će biti dan kad sva Božja deca u ovoj zemlji ovoj pesmi budu mogla dati novo značenje: „Moja zemljo, o tebi, tebi zemljo slobode ja pevam. Zemljo, gde su moji očevi umirali, ponosu nacije, dopusti slobodi da siđe sa svih bregova.“ Ako Amerika treba postati velika nacija, onda ovo mora biti istina.

Tako dopusti slobodi da dođe sa silnih visina New Hampshira. Dopusti joj da dođe s moćnih bregova New Yorka, dopusti slobodi da dođe iz Pennsylvanije. Dopusti joj da dođe sa snegom pokrivenih Rocky Mountains iz Colorada. Dopusti joj da dođe iz Californije. Ali ne samo to, dopusti joj da dođe s Georgias Stone Montaina. Dopusti joj da dođe iz Tennesees Lookout Mountaina. Dopusti joj da dođe sa svakog brežuljka Mississippija, dopusti joj da dođe sa svake uzvisine.

Kad joj dopustimo da dođe, kad joj dopustimo da prođe kroz svaki grad i gradić, tada ćemo ubrzati dolazak dana na kojem će sva deca Božja – crni i beli ljudi, židovi i pogani, protestanti i katolici – jedni drugima pružiti ruke i moći pevati stare crnačke duhovne pesme: „Konačno slobodan! Konačno slobodan! Veliki svemogući Bože, mi smo konačno slobodni!“

 Martin Luther King Junior smarta se inicijatorom i vođom borbe za ljudska prava američkih crnaca tokom 60-tih godina prošlog veka. Rođen je 15. januara 1929. godine u Atlanti,a ubijen je 4. aprila 1968. hicem iz snajpera na balkonu hotelske sobe u Memphisu.

Categories: Društvo

Оставите одговор