U Jablaničkom i Pčinjskom okruga, a po mišljenju agronoma i u Srbiji će ove godine biti posejano manje pšenice nego lane. Medjutim, kako se konstatuje, stručnjaci ne očekuju drastično smanjenje površina. Prema podacima Udruženja “Žita Srbije“ više od 50% parcela zaseje se nedeklarisanim semenom, što se negativno odražava na kvalitet zrna i prinos. Zemljištu nedostaje vlaga, a poljoprivrednicima novac za setvu. Zbog manjeg ovogodišnjeg roda i niske cene, neki šabački ratari pšenicu će posejati na duplo manjim površina nego lane. „Prošle godine sam imao deset i po, jedanaest hektara, ove neću imati preko šest. Dosta sam zemlje koju sam obrađivao pod arendom, otkazao jer, računica je nikakva. I ovo što sejemo, sejemo naše domaće seme“, kaže Velja Stanojević poljoprivrednik iz Konponice kod Vlasotinca i dodaje zarade na pšenici nema. Seju je uglavnom zbog plodoreda, sve češće, nedeklarisanim semenom, koje stručnjaci ne preporučuju. Slično misli I Jovica Djordjević iz Ladovice: Prošle godine smo kupovali seme, pokazalo se loše, svašta ima u njemu, ove godine nismo. Ne može, skupo. Velika su ulaganja? Sad treba da posejemo pšenicu, tanjiranje, spremanje sve preko 30 hiljda sa đubrivom a na proleće ponovo, još toliko i više. Iz ovdašnjih PSSS kažu da ukoliko koristi seme iz ambara, seme mora prethodno da se zapraši, da se zaštiti, i da se poveća norma semena. Ukoliko ne rade naklijavanje i ispitivanje klijavosti tog starog semena, da povećaju normu semena za najmanje 10%, i ukoliko se kasni sa setvom van optimalnog roka, svaki dan povlači povećanje norme semena. Savet poljoprivrednicima je da primene redukovanu obradu zemljišta i setvu obave što pre. Optimaln rok je do kraja oktobra. Agronom podsećaju da je u Srbiji 2017. pešenicom bilo zasejano rekordnih 650 hiljada hektara, a prošle godine, 80 hiljada hektara manje. Prema podacima Udruženja Žita Srbije, ove jeseni, hlebno zrno biće posejano na oko 550 hiljada hektara.