Organizacije civilnog društva su u saradnji s državnim institucijama pripremile ex ante analizu efekata i tekst Nacrta Zakona o socijalnom preduzetništvu.  Nacrt definiše socijalno preduzetništvo kao obavlјanje delatnosti od opšteg interesa, radi stvaranjanovih mogućnosti za rešavanje društvenih problema i otklanjanja posledica socijalne isklјučenosti ranjivih grupa. Nacrtom se prvi put uvodi status ”socijalnog preduzeća” koji prepoznaje povećanu društvenu odgovornost pravnih lica registrovanih u tom statusu i predviđa mehanizme državne pomoći i javne kontrole njihovog poslovanja.                                                                                        –Poseban status socijalnog preduzeća namenjen je udruženjima, fondacijama, društvima sa ograničenom odgovornošću i svim drugim pravnim licima koja u svojim aktima propišu ograničenja u raspolaganju profitom i kapitalom kao i obavezu participativnog upravljanja pravnim licem. Na ovaj način stavaraju se preduslovi za uvođenje podsticaja za socijalna preduzeća koja radena integraciji ranjivih grupa, a država i donatori imaju okvir za kreiranje programa podrške i definisanje uslova koje socijalna preduzeća treba da ispune da bi konkurisala za sredstva,  rekao je Đorđe Vukotić, ekspert Nemačko-srpske inicijative za održivi rast i zapošljavanje.
Osim statusa socijalnog preduzeća, predloženim rešenjima se definiše socijalno preduzetništvo u skladu sa međunarodnim standardima i praksom, uvažavajući interese privatnog sektora da budu prepoznati kao deo sektora socijalnog preduzetništva kada god obavljaju aktivnosti od posebnog interesa za društvo, kao i interesi države i javnog sektora da se Zakonom ne propišu obaveze za koje nema sredstava u budžetu.
Nacrt Zakona pruža izbalansirano rešenje koje na najbolji način zadovoljava interese svih strana – socijalnih preduzeća, civilnog društva, privrede i države koja bi usvajanjem nacrta pokazala da prepoznaje značaj socijalnog preduzetništva i socijalne ekonomije za razvoj celokupnog društva.
Civilno društvo pozitivno ocenjuje dosadašnju saradnju sa javnim institucijama, primarno Ministarstvom nadležnim za poslove rada i Kabinetom predsednice Vlade, koji su dali punu podršku izradi aktuelnog nacrta i otvorili prostor za opsežne konsultacije sa civilnim društvom i socijalnim preduzećima radi izrade sveobuhvatnog zakonskog rešenja. Na Nacrtu Zakona o socijalnom preduzetništvu su uz državne institucije radili predstavnici organizacija koje imaju dugogodišnje iskustvo u pružanju podrške izgradnji ekosistema za razvoj socijalnog preduzetništva – članice Koalicije za razvoj solidarne ekonomije, predstavnici NALED-a, Građanskih inicijativa, Evrokontakta iz Kruševca, Grupe 484, i drugi predstavnici civilnog sektora i socijalnih preduzeća, a uz podršku Nemačko-srpske inicijative za održivi rast i zapošljavanje.