Društvo

Na današnji dan rodjen veliki svetski naučnik Mihajlo Idvorski Pupin

Mihajlo Pupin ili punim imenom Mihajlo Idvorski Pupin (9. oktobar 1854— 12. mart 1935) bio je naučnik, pronalazač, profesor na Univerzitetu Kolumbija, nosilac jugoslovenskog odlikovanja Beli orao Prvog reda i počasni konzul Srbije u SAD.

Bio je i jedan od osnivača i dugogodišnji predsednik Srpskog narodnog saveza u Americi. Takođe je dobio i Pulicerovu nagradu (1924) za autobiografsko delo „Od izbeglice do pronalazača“.

Mihajlo Pupin je tokom svog naučnog i eksperimetalnog rada dao značajne zaključke važne za polja višestruke telegrafije, bežične telegrafije i telefonije, potom rentgenologije, a ima i velikih zasluga za razvoj elektrotehnike.

Njegovo najvažnije, najslavnije otkriće su bili Pupinovi kalemovi zbog čega se njemu u čast proces korištenja tih kalemova u telefonskim razgovorima na velikim razdaljinama nazvan pupinizacija.

Dobitnik je mnogih naučnih nagrada i medalja, bio je član Francuske akademije nauka, Srpske kraljevske akademije, predsednik New Yorkške akademije nauka, predsednik američkog saveza za napredak nauke i počasni doktor 18 univerziteta.

Po njemu je pored ostalog dobio ime i beogradski institut koji se od 1946. godine zove Mihajlo Pupin.

Mihajlo Pupin je rođen 9. oktobra 1854. godine  u selu Idvor (danas u opštini Kovačica) u Banatskoj vojnoj krajini (tada Austrijsko carstvo).

Otac mu se zvao Konstantin, a majka Olimpijada. Po odlasku u Ameriku, promenio je svoje ime u Mihajlo Idvorski Pupin (engl. Michael Idvorsky Pupin), čime je naglasio svoje poreklo. Imao je četvoricu braće i pet sestara. Danas, na prigodnoj svečanosti povodom rodjendana čuvenog naučnika u rodnom Idvori je i Bojan Djordjević, vajar iz Leskovca čija je bista sa likom Mihajla Pupina nedavno postovljena u mestu Vevčani u blizini Ohridskog jezera u Severnoj Makedoniji.

Pupin se 1888. godine oženio Amerikankom Sarom Katarinom Džekson iz Njujorka sa kojom je imao ćerku Barbaru. U braku su bili samo 8 godina kada je ona preminula nakon teške upale pluća.

Celoga života pamtio je reči svoje majke koje navodi u svom autobiografskom delu:

“Dete moje, ako želiš da pođeš u svet, o kome si toliko slušao na našim poselima, moraš imati još jedan par očiju — oči za čitanje i pisanje.

U svetu ima mnogo čega o čemu ne možeš saznati ako ne umeš da čitaš i pišeš.

Znanje, to su zlatne lestvice preko kojih se ide u nebesa; znanje je svetlost koja osvetljava naš put kroz život i vodi nas u život budućnosti pun večne slave.”

Umro je 12. marta 1935. godine u Njujorku i sahranjen je na groblju Vudlon u Bronksu.

Categories: Društvo

Оставите одговор