Dok su odlazili u vinograde zasadjene autohtonim sortama iz svoje postojbenine u Grčenev rid, Beli kamen, Kolarnicu, Umsku dolinu, Smrdan… Vlasotinčani su vrlo retko odlazili lekaru. Zato je i ova lepa, pitoma i atraktivna varošica na jugu Srbije smeštena na nekada čistoj i bistroj reci Vlasini većinom studirali medicinu, a bilo je i drugih vrhunskih profesija i naučnika. Grožđe je poreklom iz Evrope i Sredozemlja, ali se danas uzgaja širom sveta. Po rečima Nikole Crnilovića i Svetislava Valčića svetski poznatih stručnjaka-enologa crvene ili ljubičaste bobice bogate su antocijaninima, dok belo-zelene bobice sadrže više tanina i katehina. -Ovi antioksidativni spojevi su gusto koncentrisani u koži i sjemenkama,kaže Valčić i dodaje da je groždje riznica dragocenih nutrijenata Grožđe je bogat izvor minerala mikronutrijenata poput bakra, gvoždja i mangana. Gvoždje je posebno koncentrisano u grožđicama. 100 g grožđica sadrži 10% dnevne preporučene doze gvoždja. Samo100 g svežeg grožđa sadrži oko 191 mg korisnog elektrolita, kalija. Sveže je grožđe dobar izvor vitamina C, A, K, B6, B2 i B1.                                                           

100 g svežeg grožđa sadrži samo 69 kalorija zbog toga je odličan izbor za osobe koje se bore s viškom kilograma.

Grožđe je bogato polifenolnim fitokemijskim spojem resveratrolom. 

Snažni antioksidans resveratrol štiti od:

·  raka debelog creva i prostate

·  koronarne srčane bolesti

·  degenerativnih živčanih bolesti

·  Alzheimerove bolesti

·  virusnih i gljivičnih infekcija

Resveratrol smanjuje rizik od moždanog udara tako što menja molekularne mehanizme unutar krvnih žila. 

To postiže jačanjem otpornosti krvnih žila na oštećenja i povećanom proizvodnjom dušikovog oksida, koji opušta krvne žile. 

Antocijanini su druga grupa polifenolnih antioksidansa koji su obilno prisutni u crvenom grožđu.

Utvrđeno je da ove fitokemikalije imaju:

·  antialergijsko

·  protuupalno

·  antimikrobno

·  antikarcinogeno djelovanje

Katehini u belim i zelenim sortama poseduju jednake zaštitne funkcije.

Grožđe ima relativno nizak glikemijski indeks, te zbog toga manje količine grožđa smeju konzumirati i dijabetičari.

Vino je najpopularnijiprehrambeni proizvod od grožđa. 

Medicinska su istraživanja utvrdila da umereno konzumiranje vina može biti povoljno po zdravlje.

Istraživanja su pokazala da vino, posebno crno, može:

smanjiti rizik od srčanih bolesti

pružiti zaštitu od moždanog udara

sprečiti rak gušterače

suzbiti potencijalno kobne bakterije poput e.coli, salmonele i listerije

Crno vino štiti srce

Odavno se zna da crno vino može biti dobro za srce. Jedan od poznatih sastojaka crnog vina je resveratrol, snažan antioksidans iz kožice grožđa. U laboratorijskim je istraživanjima utvrđeno da ovaj sastojak poseduje antikancerogena i protuupalna svojstva te sprečava zgrušavanje. Još je veća važnost antioksidansa polifenola – hemijskih spojeva iz kožice i semenki, koji štite membrane stanica. Procijanidini u crnom vinu smanjuju krvni pritisak i holesterol te štite od stvrdnuća arterija.

Nedavna danska studija zaključila je da ljudi koji piju do dve čaše vina dnevno imaju manji rizik od prerane smrti.

Belo vino čuva kosti i zglobove

Iako ga prati nešto slabiji ugled, i belo vino pruža niz zdravstvenih blagodeti. Ono sadrži kalijum, koji može pomoći u snižavanju krvnog pritiska i sprečiti stvaranje molekula koje mogu oštetiti tkivo pluća. Naučnici s Milanskog Univerziteta veruju da tirosol i kafeična kiselina iz belog vina mogu sprečiti reumatoidni artritis i osteoporozu. Istraživanje italijanskih i američkih naučnika otkrilo je da konzumacija belog vina štiti od srčanog udara. Belo se vino preporučuje onima koji pate od migrene, jer ima nisku razinu tiramina – spoja koji izaziva glavobolju, za razliku od mnogih crnih i crvenih vina.Izvor:Agencije i portal, BuT