Ekonomija

Bio bašte osvajaju Evropu i svet

U poslednje vreme, skoro kod svakog gradjanina na planeti zemlji organska hrana je sve je traženija, a čak 90 odsto takve hrane koju proizvede Srbija, se izveze. S druge strane, na zapuštenim imanjima u selima opština u Jablaničkom i Pčinjskom okrugu može da se napravi 200 do 300 hiljada biobašta. Najdalje su u ovoj oblasti odmakli u opštinama Trgovište, Surdulica, Bojnik, Vranje, Leskovac, Vranjska Banja, Crna Trava i Vlasotince, gde u ekološkoj sekciji ima oko pedesetak proizvođača koji razvijaju sistem proizvodnje voća i povrća u biobaštama.                                                                                                                       

Na samo 800 kvadratnih metara Radomir Stojanović je zasnovao biobaštu sa organskom proizvodnjom odakle za svoje potrebe i delom za tržište tokom godine uzgaja 50 vrsta biljaka. Osnov ovakvog načina rada je da se koristi princip kombinacije useva, gde jedna biljka čuva drugu.                                                

Na ovoj mojoj parceli ovde možete videti luk, kako čuva mrkvu. A mrkva kako čuva luk, crni luk. Zato mi upravo sadimo jedan red luk, jedan red šargarepe, jedan red luk i tako dalje. Zato što lukova buva ne voli miris šargarepe, a šargarepina miva ne voli miris luka. Pa tako ostane zdravo. Ja godinama ne preduzimam ništa i uvek je zdravo i jedno i drugo“, objašnjava Radomir Stojanović i dodaje da je važan segment biobašte samostalno pravljenje komposta. Svi biljni ostaci uz kombinaciju sa stajnjakom od zečeva, poboljšavaju kvalitet zemlje. Tu se dobije jedan vrlo kvalitetan kompost, što se vraća u zemljište i ne treba ništa drugo hraniti. Jer mi ustvari ne hranimo biljke, već hranimo mikroorganizme u zemljištu.Valja, takodje, medjutim, reći da se u delovima bašte koje naizgled ne mogu iskoristiti za tradicionalno povrće, gaji se lekovito bilje ili kopriva od kojih se prave čajevi za biljke, koji se koriste kao prirodno mineralno đubrivo i biozaštita useva.

Categories: Ekonomija

Оставите одговор