Ovih dana  varošice i mala mesta na jugu Srbije poput Crne Trave, Bosilegrada, Bojnika, Trgovišta, Klenike, Gadžinog Hana, Bonjinca, Babušnice, Lebana… nemaju naj osnovnije majstore od berberina, frizera, molera, pekara, šofera, vodoinstalatera, limara, krojača, potkivača, šnajdera, jorgandžije, električara, vulkanizera… a imali su ih u izobilju. Situacija postaje još gora početkom gradjevinske sezone. Mnogi od njih su radili na poljoprivredi, uglavnom kao sezonski radnici jer nisu imali posla. Medjutim, odjenom su isčezli – nestali. U poslednje vreme kako za naš portal kažu u ovim sredinama, na jugu centralne Srbije, odlaze i zemlju napuštaju i oni koji znaju i koji ne znaju da rade. Odlaze svi. Mladi i stari, žene i muškarci, porodice… Sve više građana se odlučuje da svoju sreću potraži u nekima od zemalja Zapadne Evrope. Zbog toga se sve češće suočavamo sa nestašicom radnika svih profila. Šta uraditi da se ovaj trend ublaži pitali smo ugledne gradjane ovih sredina, ekonomiste, profesore, učitelje… Kako bi se zaustavio alarmantni odlazak radne snage i generalno iseljavanje stanovništva, te pokrenula ekonomija, potrebno je hitno krenuti sa ekonomskim reformama, kažu naši sagovornici i dodaju: Naime, prilikom formiranja lokalne vlasti na rukovodeća mesta moraju da postave najbolje stručnjake, bez obzira na stranačku pripadnost i na taj način vrate poverenje građana i pokažu da je budućnost zemlje bitnija od stranačke pripadnosti. Posle toga treba krenuti sa “šok terapijom” u domenu fiskalne politike i politike dohotka, jer vremena više nemamo, vele sagovornici za naš portal i dodaju: Potrebno je zakonski podignuti minimalnu platu na nivou 600 evra, gde će u ovaj iznos biti ugrađeni troškovi prevoza i topli obrok. Podizanjem minimalne plate, povećaće se plate za blizu 600.000 radnika u tkz. “realnom sektoru”, a neće doći do rasta plata u javnom, čime će se potrošnja značajno osloboditi i pokrenuti ekonomska aktivnost. Druga mera jeste ukinuti porez na dohodak do 165.000,00 dinara. Ovaj predlog je i u skladu sa mnogim razmišljanjima da se primanja ne trebaju oporezivati do iznosa potrošačke korpe za četveročlanu porodicu, jer su kroz nju obuhvaćeni osnovni životni troškovi u jednom mesecu, poput hrane, odeće, režijskih troškova i slično. Svaki vid uzimanja novca ispod ovog iznosa dovodi do samo još težeg života stanovništva. Treća mera treba biti smanjivanje stope doprinosa. Ukoliko želimo ostvariti cilj ubrzanog ekonomskog rasta, potrebno je uvesti stimulativnu stopu doprinosa, koja ne bi prelazila 25% (14,5% za PIO / MIO i 9,5% za zdravstvo i 1% za nezaposlenost) iznosa bruto plate. Prema mišljenju mnogih ekonomista, smanjivanje doprinosa i poreza na dohodak, imalo bi dugoročno pozitivne efekte. Četvrta mera  se odnosi na vreme za osnivanje pravnih lica koje se treba značajno smanjiti, te u tu svrhu bi se trebalo započeti sa projektom „OPEN“ (One Procedure for New Economy), gdje će službenik primiti zahtev za osnivanjem pravnog lica, te će kroz uvezani sistem završiti kompletnu registraciju, koja uključuje dobijanje Sudskog rešenja, poreskih i statističkih brojeva elektronskim putem, te otvaranje bankovnog računa za 1 dan, kao i dobijanje raznih dozvola poput građevinske dozvole, čije vreme za izdavanje treba značajno smanjiti, recimo na 30-60 dana. Procedura će biti dostupna i putem interneta, gdje će svako lice biti u prilici da samo podnese zahtev. Peta mera se odnosi na smanjivanje i / ili ukidanje raznih parafiskalnih nameta
Na ovaj način bi se vratilo poverenje građana u budućnost zemlje, usporio bi se značajno odlazak stanovništva, pokrenula bi se ekonomska aktivnost, te bi došlo do ubrzanog ekonomskog rasta, koji nam je više nego potreban.