Nekategorizovano

NAŠ UGAO: Robotsko novinarstvo sve popularnije u novinskim redakcijama

Bot zvan Tobi generisao je gotovo 40.000 novinskih članaka o rezultatima izbora u Švajcarskoj u decembru 2018. za medijski div Tamediju i to u samo pet minuta. Vrste umetne inteligencije poput botova (softverskog robota), dostupne su već gotovo deset godina i sve se više koriste u novinskim kućama za pisanje članaka, personalizirano slanje vijesti i u nekim slučajevima za pretraživanje podataka kako bi se pronašle važne vesti.                                        

Tobi je na francuskom i njemačkom pisao o rezultatima glasanja za svaku od 2222 švicarskih opšina za najveću medijsku grupu u zemlji, po izveštaju predstavljenom prošli mesec na konferenciji o računarstvu i novinarstvu u Majamiju.                                                                             

Sličan automatski računarski program pod nazivom Heliograf omogućio je The Washington Postu da od 2014. pokrije gotovo 500 izbornih trka, zajedno s lokalnim sportskim i poslovnim vestima.                                      “Svedočimo da se sve više prihvata potencijal umetne inteligencije, ili robo-novinarstava, u novinskim redakcijama širom sveta”, rekao je Damian Radcliffe, profesor Univerziteta u Oregonu koji prati potrošačke trendove i poslovne modele u novinarstvu.                                          

“Ti sastavi mogu ponuditi brzinu i tačnost i potencijalno biti potpora manjim redakcijama i novinarima pritisnutih rokovima”. Novinske kuće kažu da botovi nisu zamišljeni kao zamena izveštačima ili urednicima, nego da ih oslobode od najdosadnijih zadataka, kao što su prepisivanje sportskih rezultata ili izveštaja sa berze.                                                          Jeremy Gillbert, direktor za strateške inicijative The Washington Posta, rekao je da je Heliograf razvijen kao alat koji će pomoći urednicima. “The Post ima neverovatnu ekipu izveštača i urednika i nismo ih nameravali zameniti”, rekao je. Gilbert je rekao da bot može brže napisati ili ažurirati priče dok se one razvijaju, omogućujući novinarima da se usredsrede na druge zadatke. Tvrdi da je reakcija zaposlenog bila pozitivna.  “Iznenadili smo se da je puno ljudi došlo i kazalo: ‘Pišem ovo svaku nedelju, može li se to automatizovati?’”, rekao je Gilbert. “To nisu bile priče koje su svi željeli raditi.” Slično se može čuti u redakcijama širom sveta. Norveška novinska agencija NTB automatizovala je sportske izveštaje kako bi rezultate utakmica isporučivala korisnicima u roku od 30 sekundi. The Los Angeles Times razvio je “quakebot” koji brzo distribuira novinske članke o podrhtavanjima tla u regionu i takođe koristi automatizovani sastav u sklopu crne hronike. Novinska agencija Associated Press automatizovala je kvartalne izveštaje o prihodima za gotovo 3000 preduzeća izlistanih na berzi, a ove godine je najavila planove s partnerom Automated Insights da objavljuje kompjuterski generalne najave košarkaških utakmica na koledžima. Agencija Reuters najavila je prošle godine pokretanje usluge Lynx Insight, koja koristi automatsku analizu podataka kako bi se identifikovali trendovi i anomalije i sugerisalo koje bi priče novinari trebali napisati. Bloombergov kompjuterizovani sastav Cyborg “analizira prihode kompanija čim se pojave” i u roku od nekoliko sekundi sažima “paket s brojevima i puno konteksta”, rekao je glavni urednik John Micklethwait prošle godine, napominjući da je četvrtina agencijskog sadržaja “u nekom ste’enu automatizovana”. Francuski Le Monde i njegov partner Syllabs razvili su računarski program koji je generisao 150.000 internetskih stranica o 36.000 opština na izborima 2015. godine. Jedna prednost korištenja algoritamski generisanih priča je to što one takođe mogu biti “personalizovane” ili isporučene relevantnim korisnicima, što može biti korisno kod praćenja izbora ili sportskih događaja. Dok novinski profesionalci priznaju ograničenja računrskih programa, napominju takođe da automatizovani sastavi mogu ponekad učiniti stvari koje ljudi ne mogu. The Atlanta Journal-Constitution koristio je novinarsku ekipu za analizu podataka da otkrije 450 slučajeva lekara koji su bili prijavljeni lekarskim komorama ili sudovima zbog polnog zlostavljanja, utvrdivši da je gotovo polovina zadržala svoje licence za rad u medicini. List je koristio kompjutersko učenje, alat umetničke inteligencije, da analizira svaki slučaj i dodieli “ocenu verovatnosti” u vezi polno nedoličnog ponašanja, što je tada analizirala novinarska ekipa. Istraživanja pokazuju da potrošači izgleda prihvataju kompjutorski generirane priče, koje se uglavnom označavaju kao takve. Izveštaj koji je pripremio Andreas Graefe sa Sveučilišta Columbia navodi da je ispitivanje sprovedeno među holandskim čitataocima pokazalo da oznaka da je članak kompjutorski generisan “nema nikakav učinak na njihovu percepciju kvaliteta”. Ispitivanje sprovedeno među nemačkim čitaocima, kaže Graefe, pokazalo je da su “automatizovani članci ocenjeni kao verodostojniji”, premda su vesti koje su napisali ljudi dobile više ocene kada je reč o njihovoj “čitljivosti”. Premda izgleda da si novinari i roboti međusobno pomažu, i dalje postoje bojazan da bi se umetna inteligencija mogla oteti kontroli i novinarima oduzeti radna mesta. Istraživači neprofitnog centra OpenAI u februaru su objavili da su razvili automatski generator teksta koji je toliko dobar da za sada čuvaju pojedinosti o njemu. Program će se, kažu, moći koristiti i zlonamerno, uključujući stvaranje lažnih vesti, lažno predstavljanje na internetu i automatizovano stvaranje lažnog sadržaja na društvenim medijima. No Meredith Broussard, profesorica data novinarstva na Njujorškom Univerzitetu, kazala je da za sada ne vidi pretnju da bi roboti mogli preuzeti novinske redakcije. Istakla je da postoji puno pozitivnih primera korištćenja veštačke inteligencije u redakcijama, ali za sada većina programa obrađuje “najdosadnije” priče. Postoje neki poslovi koji će biti automatizovani, ali, ne zabrinjava me da bi se mogla dogoditi robotska apokalipsa u novinskim redakcijama”, kazala je. Izvor-foto: Agencije I portali

Categories: Nekategorizovano

Оставите одговор