Društvo

LESKOVAC: Svetski dan borbe protiv multiple skleroze

Povodom Svetskog dana borbe protiv MS-a Udruženje obolelih od multiple skleroze (MS) Jablaničkog okruga održalo je konferenciju za medije na kojoj su ukazali na probleme sa kojima se svakodnevno susreću oboleli od ove podmukle bolesti. Predrag Jovanović, predsednik udruženja, podeća da, na žalost, još uvek ne postoji lek protiv bolesti. -Na teritoriji Jablaničkog okruga broj obolelih od multiple skleroze je oko 400. To je bolest sa hiljadu lica, a svaki oboleli je priča za sebe. Dok su neki prikovani za krevet, drugi su u kolicima, a jedan broj ljudi je aktivan i radi, ali pod vrlo neprijatnim okolnostima, jer nikad ne znate kada i na kom delu tela će se bolest ispoljiti. Bukvalno može da mi se, na primer, desi da igram fudbal, a posle pola sata da ne mogu da se krećem. Na žalost, sama bolest nije jedina poteškoća sa kojom se susrećemo. Veći problem je nedostupnost terapije, diskriminacija i nerazumevanje zajednice. Ova auto-imuna bolest zna da dovede do nepokretnosti, te je iz tog razloga važna redovna terapija, koja je vrlo skupa i može da košta i do 1.500 evra mesečno. Besplatnu terapiju, koju odobrava država, dobija samo 10% posto obolelih.“                                                                                                                                                         Jelena Polić, potpredsednica udruženja, već sedam godina žvi sa dijagnozom multiple skleroze. Završila je učiteljski fakultet i nije zaposlena. Kaže da je slična situacija i sa ostalim visokoškolcima, i da je nezaposlenost generalno najveći problem najvećeg broja osoba sa invaliditetom. -Grad finansira projekat našeg Udruženja „Zajedno smo jači“, preko koga su zaposlene dve osobe na period od 3-4 meseca. Imamo i projekat preko Nacionalne službe za zapošljavanje, koji treba da rezultira zapošljavanjem tri naše članice sa VII stepenom obrazovanja, ali nijedna neće raditi u svojoj struci. Generalno, sa problemom nezaposlenosti se bori čitava zemlja, ali se čini da u socio-ekonomskoj strukturi srećnika koji dođu do radnog mesta, ima vrlo malo osoba sa invaliditetom. Doći do posla nije samo naša želja, već i nasušna potreba, jer smo primorani da ogromna sredstva izdvajamo za nabavku lekova i vitamina, jer se bez terapije, bolest ne može držati pod kontrolom, pa je progresija neminovna. Kontaktirala sam sve apoteke u gradu Leskovcu, ne bih li za članove Udruženja obezbedila besplatno bar ta pomoćna lekovita sredstva, a jedino se odazvala Kukareva apoteka, koja nam svakih šest meseci donira određenu količinu vitamina.“ Ona se ovom prilikom zahvalila građanima, školama i organizacijama koje su uključene u nacionalnu kampanju „Čep za hendikep“.

Categories: Društvo

Оставите одговор