Ljudi i događaji

Danas je Tucin dan

Pravoslavni vernici danas obeležavaju Tucindan – praznik na koji se kolje i priprema pečenica za Božić Nazvan je Tucindan jer se tog dana životinja za pečenje prvo tukla ušicama sekire preko grudvice soli u platnenoj vrećici stavljenoj na njeno čelo, pa se onda tako ošamućena klala. Taj običaj je ostao iz prethrišćanskih, mnogobožačkih vremena i povezan je sa prinošenjem žrtve, ali ga je pravoslavna crkva prihvatila i blagoslovila, jer posle šestonedeljnog božićnog posta jača hrana dobro dođe. Za pečenicu koja se nekada nazivala „božnjićara“ obično se kolje mlado svinjče ili jagnje, a ima ljudi koji zakolju i ćurku, gusku ili kokošku. Međutim, živina se u mnogim krajevima nikako ne sme naći na božićnoj trpezi zbog verovanja da je ona simbol „nazadovanja i rasturanja kuće“ jer „kljuca i baca zemlju iza sebe”.Ukoliko se negde kolje za supu, obavezno se odmah bacaju glava i noge. Pečenica koja se sprema za Božić doprinosi sreći i blagostanju kuće u kojoj se kolje. Svinjče ili ovca ubijaju se do podneva, dok dan ne napreduje, a na mestu gde će biti ubijene prethodno se položi slama.

Nekada su se deca „koja to zasluže” i kažnjavala i tukla na Tucindan, ali posle toga ne, jer bi, po verovanju, na mestu udarca iskočili čirevi. U nekim mestima severnog Banata se održao taj običaj, pa roditelji simbolično „tuku” decu da bi bila poslušna.

Neki drugi pak tvrde da se na Tucindan deca ne smeju tući, upravo zato što im mogu izaći čirevi.

Od Tucindana počinje i spremanje kuće za Božić. Domaćica priprema brašno za mešenje, posudu sa zrnevljem žita, menja slamu u gnezdima za živinu, pribavlja suve šljive, smokve, orahe, novčiće i bombone koje će na Badnje veče prosuti po slami rasutoj u kući, a koje će deca pokupiti pijučući. Na taj dan, prema verovanju, ništa se ne sme davati, niti iznositi iz kuće, ali je zato tada neophodno vratiti sve dugove, da domaćin ne bi bio dužan do sledećeg Božića.

U pojedinim krajevima Srbije na Tucindan se večera na podu, nikako za stolom, i glava kuće mora sedeti okrenuta prema istoku. Prvo se postavljaju so i beli luk, a onda hleb, pasulj, kupus, riba i ostala posna hrana.SPC

Categories: Ljudi i događaji

Оставите одговор