Obrazovanje

DIJASPORA: Mladi odlaze ali nameravaju i da se vrate

Sa juga Srbije iy Leskovca, Vlasotinca, Medvedje, Lebana, Bojnika i Crne Trave u potrazi za boljim životom, svake godine ode stitinu uglavnom mladih i školovanih ljudi..  Naši sagovornici iz Medvedje, Vlasotinca i Bojnika govore o svojim iskustvima nakon što su odlučili da spakuju svoje snove u kofere i potraže novu adresu u drugoj zemlji.

„Odlučila sam da odem iz Srbije jer sam već počela da odustajem od sebe i svoje države. Imala sam 30 godina, diplomu Visoke poslovne škole strukovnih studija i nisam želela da radim za 200 do 250 evra. Nastanila sam se u Frajburgu u Nemačkoj i prvo što sam primetila jeste da tamo nikoga ne zanima ko si ti bio u tvom „prošlom“ životu niti šta si radio, odakle si došao, koje ti je obrazovanje,  svi su isti… Mladi ljudi treba da se psihički i fizički pripreme ako odluče da napuste zemlju. Fizički, jer garantujem da nikada u životu nisu ovoliko radili, šta god da su do sada radili.. Ako planirate za prvo vreme da nekome dođete u posetu, obavezno povedite društvo jer vaš domaćin neće imati vremena za vas, naravno sem nedelje kada je sve zatvoreno. Ovde si samo još jedan u nizu koji je došao i koji mora da se prilagodi pravilima ako planira da ostane. Znači, mnogo progutanih knedli i stisnutih suza“, veli Ljiljana Mitrović iz okoline Medvedje, koja je u Nemačkoj našla posao u kompaniji za proizvodnju papirne galanterije. Nikad ne reci nikad, ali ne bih volela da se vratim. Čudno mi je da to kažem posle samo godinu dana boravka ovde, jer je meni napuštanje moje ‘’Južne pruge’’ bilo kao nemoguća misija, ali ostajem ovde, priča Ljiljana. Diplomirani ekonomista Svetlana Jovanović iz Lebana, koja je otišla u Švedsku pre više od dve godine, naglašava da svi koji žele da nastave život u ovoj skandinavskoj zemlji moraju da, pre svega, prouče tradiciju i svakodnevnicu ovdašnjeg života. Njen savet ljudima koji planiraju da napuste Srbiju, da izaberu zemlju čiji jezik već znaju kako bi se lakše uklopili, ili bar da im zemlja izbora bude kulturološki slična Srbiji. Svakome bih preporučila da pročita nekoliko knjiga o kulturi zemlje u koju žele da se presele. Meni je to dosta pomoglo da razumem Šveđane i njihovo ponašanje, veli Ceca. Iznenadilo me je što ovde emigranti mogu besplatno da uče jezik u skoli, a osobe koje imaju stalno pravo boravka u Švedskoj dobijaju novac od države za studiranje. Mi stalno slušamo o tome kako su Šveđani depresivni, ali ja sam to primetila samo kod emigranata. Bila sam iznenađena koliko Šveđani malo pričaju o neprijatnim temama i generalno ne kukaju mnogo. Više se fokusiraju na lepe događaje, kaže Ceca Valja reći kako kažu naši sagovornici iz dijaspore da je nemoguće tačno utvrditi koliko Srba živi u inostranstvu. Zvuči paradoksalno ali je istinito da u eri informatičke tehnologije ne postoje sasvim pouzdani statistički podaci o emigraciji iz zemalja porekla migrirajućeg stanovništva. Ta činjenica važi i za Srbiju. Kada je reč o broju Srba u dijaspori, situacija je veoma konfuzna. Problem je što imigracione zemlje vode migrante prema zemlji u kojoj su rođeni, a naša zemlja je u poslednje dve decenije promenila nekoliko puta državni status. Na primer, prema nepotvrđenim podacima u Nemačkoj živi više od 470000 ljudi iz Republike Srbije“, ali ne postoje podaci u kom delu regiona su rođeni.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva

 

Categories: Obrazovanje

Оставите одговор