„Srbija je preuzela obavezu da poveća učešće OIE u ukupnom energetskom bilansu i zato biomasa u Akcionom planu ima veliki udeo za proizvodnju električne i toplotne energije. Plan je da biomasu koristimo što više možemo jer je ona u odnosu na vetar i sunce mnogo jeftiniji izvor energije”, izjavio je pomoćnik ministra rudarstva i energetike prof. dr Miloš Banjac na Petom CEDEF međunarodnom energetskom Forumu BIOMASA: NAJVEĆI IZBOR ENERGIJE U EVROPI I SRBIJI.
Centralno evropski forum za razvoj, CEDEF, je pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike RS, Pokrajinskog Sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine APV, Elektroprivrede Srbije, u saradnji sa klasterom za ekološku energiju i ekološku kulturu Ecopanonia i u partnerstvu sa Mađarskom elektroprivredom MVM OVIT, organizovao PETI MEĐUNARODNI ENERGETSKI FORUM – BIOMASA: NAJVEĆI IZVOR OBNOVLJIVE ENERGIJE U EVROPI I SRBIJI.
U saradnji sa Francuskim Institutom u Srbiji, CEDEF je specijalno za učesnike Foruma u četvrtak, 18.9.2014. u periodu 10-13h, omogućio posetu izložbi fotografija i radova „Energije za održivi svet“, koja se održava u okviru programa “Obnovite energije”. Narednog dana, 19. septembra, u Novom Sadu su održani Paneli: „Kritična (bio)masa za uspeh – perspektive Srbije i potencijali iz okruženja”, „Pozitivna iskustva – biomasom do ušteda i energetske efikasnosti” dok je u trećem panelu Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine APV predstavio realizovane projekte u domenu EE i OIE. Eksperti i regulatori iz zemlje i inostranstva su pružili odgovore na pitanja da li smo spremni da primenimo preporuke i praktična rešenja koja će pomoći da se intenzivira upotreba i efikasnije korišćenje biomase i posedujemo li za to neophodnu tehnologiju i finansijska sredstva.
Neki od izazova na tržištu biomase su: nepostojanje organizovanog sakupljanja biomase za energetske potrebe i odgovarajuće infrastrukture, zastarele tehnologije u srpskoj privredi, nedefinisana cena za biomasu, nesigurnost isplate i veliki troškovi, netransparentno tržište sirovina za biomasu i nepostojanje asocijacije za biomasu. Porebno je obezbediti odgovarajuće licence, dozvole i sertifikate kojima bi se verifikovale različite mogućnosti upotrebe biomase i dostaviti investitorima jasne standarde u upotrebi biomase.

Prof. dr Miloš Banjac, pomoćnik ministra u Ministarstvu rudarstva i energetike RS je izjavio i: „Planiramo da u najskorijem periodu napravimo ATLAS biomase za svaku od opština u Srbiji, a uskoro će početi sa radom i berza biomase u Srbiji čime ćemo prevazići mnoge od problema sa kojima se suočavamo u iskorišćavanju ovog velikog i nedovoljno upotrebljenog resursa. Srbija kasni sa primenom akcionog plana kojim će podići nivo korišćenja OIE. Cilj je i da se do 2020. upotreba biogoriva poveća na 10%. Ministarstvo podržava ovakve skupove, koji doprinose podizanju svesti i rešavanju problema iz ove oblasti, a aktivno je i na realizaciji projekta u saradnji sa UN, kojim će iz Fonda UN biti sufinansirano šest manjih postrojenja za proizvodnju toplotne i električne energije iz biomase. Ministarstvo sa KFW-om sprovodi i četvorogodišnji projekat, koji podrazumeva smanjenje barijera za korisnike biomase, stvaranje tržišta i uvođenje biomase u gradske toplane”.
Predsednik UO CEDEFa Jovanka Arsić Karišić je otvarajući skup rekla da Srbija ne koristi veliki potencijal koji poseduje u biomasi – čak 61% od ukupnih OIE. Dok je stepen korišćenja potencijala drvne biomase u Srbiji relativno visok (66,7%), potencijal poljoprivredne biomase se neznatno koristi (2%), dok se potencijal biorazgradivog komunalnog otpada uopšte ne koristi. Potencijal biomase, posebno poljoprivredne, je dinamička kategorija i radi njegovog povećanja potrebno je preduzeti odgovarajuće aktivnosti na iskorišćenju devastiranog zemljišta u proizvodnji biomase za energetske svrhe (energetski zasadi).
Dragan Božić, pomoćnik gradonačelnika Novog Sada je pozdravio skup i naglasio da je Novi Sad grad kome je potrebno više ulaganja u energetsku efikasnost i korišćenje obnovljivih izvora energije.
Zoltan Varga-Haszonits, otpravnik poslova Ambasade Mađarske u Beogradu kaže: „Forum je odlična prilika za ostvarenje direktnih kontakata između mađarskih i srpskih kompanija. Mađarska preduzeća imaju bogato iskustvo u OIE i EE i spremna su da ga podele sa Srbijom. Istakao bih Komlo, koji se snabdeva energijom iz OIE. Stručnjaci iz Srbije su više puta posetili ovaj grad i upoznati su sa ovim primerom primene biomase. Pozdravljam nastavak te saradnje i verujem da će njen rezultat biti promene u vašoj zemlji”.

Dr György József Kunos, predstavnik za Srbiju mađarske kompanije MVM OVIT, je izjavio: „Naše preduzeće je u maju donelo odluku o otvaranju sedišta u Novom Sadu. Kako smo zainteresovani za srpsko tržište, zadatak nam je bio da procenimo kako funkcioniše gradsko grejanje u Srbiji. Posetili smo toplane, upoznali se sa tehnologijom koja se koristi i došli do zaključka da se u praksi najčešće koriste plin, nafta i mazut, što predstavlja veliki rizik za nacionalnu ekonomiju. Zato je neophodno početi diverzifikovani razvoj i koristiti alternativne izvore kao energent. Količina biomase nije pitanje jednog grada, već nacije. Partner Srbiji je Mađarska, ne samo zbog članstva EU, istorijske, geografske i kulturološke povezanosti, već i zbog dobrih razvojnih planova”, istakao je Kunos.
Aleksandar Vasiljević, izvršni direktor JP Srbijašume, kaže da je biomasa ekološki prihvatljivo gorivo koje može značajno doprineti redukciji emisije gasova staklene bašte i da smanji zavisnost od energenata koji se uvoze. “Obnovljivost biomase uslovljena je načinom upotrebe ovog OIE i zahteva primenu mera održivog gazdovanja šumama. Godišnja potrošnja od preko 6 miliona m3 ogrevnog drveta se utroši u pećima sa veoma niskim stepenom iskorišćenja, ne većim od 40%, dok se se u savremenim kotlovima na biomasu on kreće i iznad 80%. Preko 30% teritorije Srbije pokriveno je degradiranim šumama, od čega se u periodu od 10 godina može rekonstruisati samo polovina, čime je moguće ostvariti proizvodnju od 220 000 m3 šumske drvne biomase. U državnim šumama je u početnom periodu moguća godišnja proizvodnja drvne biomase iz šumskog ostatka u iznosu do 0,17 mil. m3, a u privatnim šumama do 0,26 mil. m3 na godišnjem novou“.
Nenad Ratkov, zamenik regionalnog direktora DDOR Novi Sad, istakao je da je ova kompanija, vođena velikim globalnim iskustvom UNIPOL Grupe u vezi sa osiguranjem u domenu obnovljivih izvora energije, počela da primenjuje ta znanja i na domaćem tržištu. DDOR je prva osiguravajuća kuća u Srbiji koja je prepoznala važnost ovakvih projekata i prva napravila posebne uslove za osiguranje u domenu obnovljivih izvora energije. Razumevajući sam značaj energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije DDOR NOVI SAD postao i ekskluzivni godišnji partner CEDEF-a u domenu osiguravajućih kuća.
Bojan Grujički, direktor, VIESSMANN, je izjavio: ”Tehnologija sagorevanja biomase u cilju proizvodnje toplotne i električne energije je u poslednjih 20 godina napravila veliki korak napred. Razvijena su resenja i sistemi koji su po svojoj automatizovanosti, visokoj efikasnosti i ekološkim parametrima dosegli nivo koji je dosad nezabležen. Ovaj razvoj je posledica konkretnih zahteva potencijalnih korisnika i proizvođača samog energenta – da se stvore sistemi za grejanje koji su vrhunski po efikasnosti, dugovečni, a ne zahtevaju tradicionalno veliki angažman ljudskih resursa prilkom korišćenja. Viessmann je evropski lider u proizvodnji ovakvih sistema na drvnu biomasu – bez obzira na tip i sastav tog goriva. U Viessmannu su razvijeni sistemi od najmanjih do najvećih kapaciteta, prilagođeni najrazličitijim zahtevima. Viessmann obezbeđuje i različite linije finansiranja za ovakve projekte”.

Nataša Avlijaš, direktor razvoja kompanije TEI iz Italije, predstavila je posetiocima Foruma ovu kompaniju i uputila ih u praksu korišćenja biomase u Italiji. „Polazeći od svog iskustva sa postrojenjma koja koriste otpad za dobijanje energije, koja datiraju od ranih 90-ih, TEI je proširila svoju specijalizaciju na oblast proizvodnje energije iz biomase. Kao nezavisni konsultant nudimo usluge izrade studija izvodljivosti, projektovanja i tehničke/ekonomske usluge i aktivno učestvujemo u studijama zaštite životne sredine i projektovanju infrastrukture za životnu sredinu. Primeri iz prakse koje bih navela je energana na biomasu u gradu L’Aquila, koja tretira 55.000 t biomase godišnje, kao i energana u regionu Friuli-Venezia Giulia, koja tretira čak 140.000 t biomase godišnje “, izjavila je Avlijaš.
Saša Ajdarić, predstavnik prodaje – proizvođači mašina i krajnji korisnici, kompanije Schneider Electric, rekao je da će obnovljivi izvori energije biti najbrže rastući izvor proizvodnje električne energije sa rastom od 2.8% godišnje do 2040. „Upotreba obnovljivih izvora energije, posebno energije iz biomase, u Srbiji ima veliki potencijal. Schneider Electric poseduje uređaje i rešenja za upravljanje postrojenjima na biomasu i isporuku proizvedene električne energije”, izjavio je Ajdarić.
Goran Ranković, rukovodilac proizvodnje TE – TO, Sremska Mitrovica, Panonske termoelektrane, izjavio je da je, u cilju očuvanja životne sredine, kao i pouzdanosti i povećanja efikasnosti proizvodnje toplotne energije, jedno od najvažnijih unapređenja bila izgradnja vrelovodnog kotla na biomasu, suncokretovu ljusku, kao baznog izvora toplotne energije za grejanje grada. „Vrelovodni kotao na biomasu je u ekspolataciji godinu i po dana, i ispunio je skoro sve ciljeve zbog kojih je izgrađen. Njegova uspešna eksploatacija daje nam podstrek na putu realizacije ideje za izgradnju postrojenja na biomasu za proizvodnju električne i toplotne energije u kombinovanom režimu”.
Mađarska je, sa projektom toplane Komlo, odličan primer efikasnog i modernog postrojenja za biomasu i spremna je da Srbiji pruži podršku Srbiji u izgradnji postrojenja za biomasu.

József Kotnyek, rukovodilac Sektora za daljinsko grejanje, MVM OVIT, Mađarska, izjavio je: „Naše preduzeće je početkom ‘90-ih počelo preuređivanje postrojenja, da bi u Komlu prvi put proizvelo novi kotao. Upoređujući cenu drvne biomase sa cenom gasa, sistem grejanja na biomasu je rentabilnije. Njegov rezultat je smanjenje cena za 15%. U Mađarskoj se pre svega koriste drvo i stabljika kukuruza, dok se pelet upotrebljava kod manjih kotlova. Za mesec dana biće završena izgradnja postrojenja koje će kao biomasu koristiti komunalni otpad”.
Nemanja Kočijašević, izvršni direktor, MIVA EKO PELET, Inđija je rekao da Srbija poseduje potencijal od više miliona tona peleta godišnje koji su ranije nenamenski korišćeni. „Naš cilj je plasiranje peleta na tržište, što je u Srbiji bio pionirski zadatak. Veliki broj institucija od kojih smo tražili dodatna sredstva nije prepoznao korišćenje peleta kao perspektivan posao i bili smo prinuđeni da izvozimo pelet u EU. Dnas imamo finalni proizvod čiji je kvalitet potvrdila i ovlašćena laboratorija u Češkoj”, rekao je Kočijašević.
Istvan Hegel, generalni direktor, SONDEX HOCSERELOK MAGYARORSZAG KFT Mađarska, predstavio je ovu kompaniju, kao i Sondex pumpe i izmenjivače toplote različitih tipova i primena, koji omogućuju uštedu do 44% kada je reč o ugradnji i servisiranju. „Naši proizvodi našli su svoju upotrebu u elektrani Sønderborg u Danskoj, postrojenju za hlađenje u Štokholmu, Švedska, i toplanama na biomasu u mađarskim gradovima Komlo i Tatabánya”.
Kaszás Anikó, direktor, Transcommers Ltd, Mađarska je predstavila kompaniju koja posluje od 1995. godine i čija je oblast poslovanja usmerena na solarnu energiju.
Na III Panelu predstavljeni su sledeći projekti Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine APV:
• Korišćenje biomase za grejanje objekata za uzgoj pilića na farmi Agroprodukt Šinković doo Bečej
• Zamena postojećeg kotla na ugalj novim kotlom sa pogonom na biomasu u RJ Dom za negu i stara lica Gerontološkog centra Sombor
• Aktivnosti Društva za obnovljive izvore energije srednje tehničke škole “Mihajlo Pupin” u Kuli u oblasti primene OIE, povećanje energetske efikasnosti i edukacije učenika i stanovništva opštine Kula
• Učinak solarnog postrojenja za zagrevanje sanitarne tople vode u opštoj bolnici Subotica
• Korišćenje biomase za grejanje farmi za tov brojlera
• Upotreba biomase sa ciljem uštede električne energije na farmi Mecker