Na teritoriji grada Leskovca ovogodišnja žetva strnih žita završena je uspešno.
Prinos i kvalitet zrna zavise od nivoa primenjene agrotehnike, izbora sorte i količine padavina tokom vegetacije.
Na parcelama gde je došlo do poleganja, ili nije obavljena kvalitetna i blagovremena zaštita useva, prinos je niži i kreće se oko 2 do 2,5 tone po hektaru, a na ostalim parcelama prinosi su solidni. Prosečan prinos pšenice kreće se od 3,5 do 4 tone po hektaru.
Međutim, vremenske prilike uticale su na kvalitet zrna koji je malo slabiji u odnosu na očekivani, što se manifestovalo nižom hektolitarskom masom, kao i povećanom vlagom u zrnu pšenice, procena je načelnika Gradske uprave za privredu i poljoprivredu Bobana Sokolovića.
Pod standardnim kvalitetom pšenice koji se uzima kao osnova za obračun u procentima, podrazumeva se pšenica sa 13 posto vode, 76 hektoliktarske mase i 2 posto primesa.
S obzirom na okolnosti koje su žetvu pratile, situacija je takva da je cena pšenice tokom same žetve počela blago da raste i kreće se od 18 do 20 dinara, što zavisi od ponude i tražnje.
Ove godine postojao je veliki problem sa cenom kombajniranja. Nekada, dok su postojale zemljoradničke zaduge po selima, znalo se tačno koliko kombajneri mogu da naplate
svoje usluge, dok sada svaki pojedinačno ima svoju tarifu.Zavisno od mesta do mesta, cena kombajniranja kretala se od 10.000 do 15.000 dinara po hektaru.
Površine pod pšenicom, najvažnijom ljudskom žitaricom koja je na drugom mestu po proizvodnji u svetu, odmah posle kukuruza, u Srbiji iznose preko 500.000 hektara, a u Jablaničkom okrugu pod pšenicom je oko 25.000 hektara.
Na području grada Leskovca pod strnim žitima tokom jeseni 2013. godine zasejano je oko 13.000 haktara, od toga pod pšenicom 11.000 hektara.
Setva pšenice u toku jeseni bila je završena blagovremeno i u optimalnom roku na preko 90 posto planiranih površina.
Za setvu pšenice u toku jeseni utrošeno je 50 posto manje mineralnih đubriva.
Na pojedinim parcelama nije primenjeno mineralno đubrivo, a takvih parcela ima dosta. Na području grada je tokom jeseni zasejano samo oko 10 posto površina deklarisanim semenom, a ostale površine semenom iz ambara. Na većem delu površina setva je obavljena ručno. Razlog ovakvoj setvi je visoka cena repromaterijala s jedne strane, i slaba ekonomska moć zemljoradnika, sa druge strane.
Oko 1.500 hektara je pod ječmom i tritikalama, a prinosi ove godine iznose iznad 4 tone po hektaru, što je za naše uslove odlično, procena je stručnjaka.
Gradski štab za žetvu, koji je ovogodišnju žetvu procenio uspešnom, apeluje na građane da na otvorenim površinama ne pale vatru, kao i da u blizini njiva sa strnim žitima ne koriste otvoreni plamen. Uz napomenu da je pušenje i paljenje vatre na otovrenim površinama zabranjeno, štab upozorava da se nepridržavanjem ovog pravila u opasnost dovode i imovina i bezbednost ljudi, kao i da će u vreme i posle žetve biti pojačane
kontrole da li neko pali žetvene ostatke ili sličnim aktivnostima ugrožava sigurnost letine.
Na teritoriji grada Leskovca, u požaru koji je 10. jula ove godine lokalizovan u selu Rudare, izgorela su oko dva hektara strništa i pet ari površine pod pšenicom.
Još jedna „bolna tačka“ naših poljoprivrednika je osiguranje useva, koje je vrlo malo prisutno.
Po rečima Bobana Sokolovića, načelnika gradske uprave za privredu i poljoprivredu bilo je primera da se osigurava pšenica na većim površinama, iznad 10 hektara, od suše i grada. Apelujemo na poljoprivredne proizvođače, pogotovu na one krupnije, povrtare na otvorenom, da osiguraju svoje useve pre svega od suše i grada. Ovu meru pomažu i Republika i lokalna samouprava na taj način što subvencionišu deo premije koja se plaća na osigurane useve. Ljudi moraju da shvate da je to jedini način da zaštite svoju
proizvodnju, jer je u suprotnom proizvodnja rizična i država štetu nastalu usled vremenskih prilika ne može da im nadoknadi.