Ekonomija

Srbija – sitna riba među ajkulama

Devize brojanje

„Naš glavni zadatak je da vratimo svetsku ekonomiju na održiv i uravnotežen rast, što dosad nije rešeno, zbog čega postoji sistemski rizik za ponavljanje akutne krize“, poručio je Vladimir Putin, predsednik Rusije, na septembarskom samitu zemalja G 20, a onda se sa liderima ostalih zemalja BRIKS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika) dogovorio o osnivanju rezervnog fonda od 100 milijardi dolara radi zaštite ovih ekonomija. Istovremeno, šefovi dvadeset najmoćnijih zemalja sveta dogovorili su se da će biti intenzivirana slobodna trgovina zaključujući da protekcionizam dovodi do opasnosti od usporavanja ekonomskog rasta i slabljenja trgovine. Jedno je sigurno, Srbija nikada neće biti član G 20, ali bi se politički i ekonomski mogla približiti grupi G 20, među kojima su zemlje najveći partneri Srbije, ali i one sa kojima Srbija nema ama baš nikakvu saradnju. 

Činjenica je da ‘dvadesetorica’ određuju sudbinu globalne, a time i lokalnih ekonomija, budući da se u njima stvara čak 90 odsto svetskog BDP-a, 80 odsto globalne trgovine, a u njima živi dve trećine stanovništva na Zemlji. Članovi G 20 su ministri finansija i guverneri nacionalnih banaka 19 zemalja: Argentina, Australija, Brazil, Francuska, Nemačka, Indija, Indonezija, Italija, Japan, Južna Afrika, Južna Koreja, Kanada, Kina, Meksiko, Rusija, Saudijska Arabija, Sjedinjene Američke Države, Turska, Ujedinjeno Kaljevstvo i guverner Evropske centralne banke. Ova elita potčinila je svom uticaju i međunarodne organizacije, pre svega Svetsku banku i MMF, preko kojih utiče na politiku i upravlja ekonomijom sveta. Pomoć ovih finansijskih moćnika siromašne i zadužene zemlje poput Srbije sve teže plaćaju, pa se jače političke i ekonomske veze sa zemljama dvadeset najmoćnijih ispostavlja kao nužnost privrednog razvoja.

Kao evropska zemlja sa težnjom pridruživanja Evropskoj uniji, Srbija prirodno najveći uvoz i izvoz ostvaruje sa zemljama EU (60 odsto). Analiza koju smo uradili pokazuje ne samo da sa pojedinim zemljama  20 Srbija nema nikakve odnose, nego je sa mnogima od njih pre tri decenije imala jače privredne veze nego danas. Takav primer je Indija, koja se prošle godine našla na četvrtom mestu po snazi ekonomije, iza SAD, Kine i Japana, a prema procenama OECD-a u ovom veku biće među tri vodeće ekonomske sile. Naprosto, od 1995. godine, BDP raste po stopi od 7,5 odsto i mada je životni standard još uvek nizak, ekonomija Indije već sada je u rangu sa Rusijom, a tajna uspeha je jeftina radna snaga, jeftine inovacije, snažna softverska industrija i činjenica da za razliku od Kine, recimo, Indija ne zavisi od izvoza.

Indija – partner iz doba nesvrstanih

Ekonomista Aleksandar Stevanović, u kratkom razgovoru za BIZLife, skreće pažnju upravo na Indiju.
„Srbija ne bi trebalo da se fokusira samo na EU. Ona jeste naša kuća, ali postoje brojne mogućnosti saradnje i sa drugim zemljama, poput Indije. To je ogromno tržište čiji je značaj u Srbiji veoma potcenjen. Imaju veoma razvijenu softversku i farmaceutsku industriju i siguran sam da bi naše kompanije mogle pronaći svoj interes. Međutim, prvi korak treba da učini država negujući dobre političke odnose kao što je nedavno započela saradnju sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima.“

Kao jedan od osnivača Pokreta nesvrstanih, Indija je od sticanja nezavisnosti (1947) bila među najznačajnijim privrednim partnerima SFRJ. U Indiju smo izvozili plastične mase, električne mašine i opremu, hartiju i karton, a uvozili čaj, biber i drugi začine, proizvode od kože, svilu i tkaninu. Danas je ova saradnja u najmanju ruku skromna ili realno zanemarljiva. Naime, najveći obim trgovinske razmene između Srbije i Indije u poslednjoj deceniji zabeležen je 2011, kada je ukupna vrednost iznosila 168,4 miliona dolara (od toga, izvoz Srbije 7,7 miliona dolara, a uvoz iz Indije 160,7 miliona dolara). Jedino ulaganje pristiglo iz ove zemlje u Srbiju od demokratskih promena do danas je dugo najavljivana investicija kompanije Embassy Group u izgradnju informatičko-tehnološkog parka u Inđiji. Ukupna vrednost ove investicije je oko 600 miliona evra, a čitav posao započet prošle godine biće završen tek za pet godina.

Zemlje američkog kontinenta

Još lošije odnose Srbija ima sa zemljama Latinske Amerike poput Argentine i Meksika. Prema poslednjim podacima, od ukupno 149 zemalja u koje Srbija izvozi, Argentina je na 104. mestu (0,01 odsto svog izvoza), a rekordni izvoz zabeležen je 2011. godine (488.000 dolara). Iz ove zemlje u Srbiju nije stigla nijedna investicija, baš kao ni iz Meksika, niti iz Brazila, pete najveće zemlje na svetu i političkog i ekonomskog lidera Latinske Amerike.

Brazilska ekonomija je jedna od najbrže rastuća ekonomija na svetu. Po veličini BDP  je trenutno osma, a po kupovnoj moći sedma. Stopa nezaposlenosti od svega pet odsto duplo je niža nego u Evropskoj uniji i znatno manja nego u SAD (7,4 odsto) koje su i prošle godine bile prva na listi najjačih ekonomija sveta. Međutim, spoljnotrgovinska saradnja Srbije i Brazila je od 2008. godine sve manja i manja, a i tada je bila ukupno 150 miliona dolara, od čega je deficit na strani Srbije bio čak 142 miliona dolara.

Evo kako Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, objašnjava slabu saradnju sa pomenutim zemljama, kao i sa Rusijom i Kinom sa kojima Srbija ima relativno razvijene odnose za razliku od Južne Koreje koje, na primer, uopšte nema na mapi privrednih partnera naše zemlje.

„Srbija trguje najviše sa susedima i sa većim zemljama članicama EU, kao što su Nemačka i Italija. U suštini, Srbija nema baš šta da ponudi tim velikim i udaljenim privredama. Takođe, prednosti koje bi te zemlje imale ako bi ulagale u Srbiju su male, budući da je srpsko tržište malo, a ima mnogo drugih zemalja gde bi eventualno moglo da se ulaže kako bi se izvozilo na treća tržišta. Naravno, neke od tih zemalja imaju suficite u spoljnoj trgovini pa teže da taj novac ulažu u inostranstvo, ali rizik u Srbiji ne može da bude privlačan, tako da i to ograničava mogućnosti privredne saradnje“, kaže naš sagovornik.

U odnosu na saradnju sa zemljama Južne Amerike, sa državama Severne Amerike Srbija ima neuporedivo bolje odnose. Iz SAD je u Srbiju u poslednjoj deceniji stiglo nešto više od milijardu evra investicija, a američke kompanije u Srbiji zapošljavaju  8.000 ljudi. Iako skromna, spoljnotrgovinska razmena konstantno raste, a samo u prvih šest meseci ove godine, izvoz iz Srbije u SAD je povećan čak tri puta, na 133 miliona dolara, dok je uvoz ostao približno isti (159 miliona dolara). Skoro je izvesno da će izvoz u drugoj polovini godine biti manji nego u prvoj polovini godine, jer je 31. jula istekao status GSP Srbiji (bescarinski izvoz za 4.650 proizvoda).

Primetno je da srpski političari sve više pažnje posvećuju i odnosima sa Kanadom, moguće i zbog toga što je nekoliko tamošnjih kompanija najavilo velika ulaganja u Srbiju do kraja ove godine. Trenutno, u Srbiji posluje oko 50 kanadskih kompanija, a od početka godine iz ove zemlje došlo je dva miliona dolara investicija.

Prirodan saradnik zemlje EU

Sa zemljama EU, Srbija ima najbolje odnose u poređenju sa svim ostalim članicama G 20, a posebno sa Italijom, Nemačkom i Francuskom. Italija je najveći investitor u Srbiju sa uložene dve milijarde evra, 400 kompanija koje prometuju oko dve milijarde evra godišnje i zapošljavaju čak 20.000 radnika. Nemačka je drugi po značaju evropski ulagač, odnosno, spoljnotrgovinski partner Srbije, dok ništa manje značajna nije saradnja sa Francuskom i Velikom Britanijom.  Francuska ulaganja procenjuju se na nešto manje od milijardu evra, a britanska na oko 800 miliona evra. EU je od 2001. do danas donirala blizu tri milijarde evra Srbiji, što je više nego što je naša zemlja zaradila od privatizacije (2,6 milijardi).

Od ovih izdvojenih zemalja, takoreći osnivača G 20 sa Starog kontinenta, ubedljivo najlošije odnose  Srbija ima sa Turskom. Tačnije, ona se uglavnom svodi na spoljnotrgovinsku razmenu koja konstantno raste od 2009. kada je potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini i 2011. godine dostiže rekordnih 588,4 miliona dolara. Međutim, turske investicije u Srbiji su zanemarljive u odnosu na najbliže okruženje. Naime, Turska je u Srbiju investirala oko 100 miliona evra, a u Rumuniju i Bugarsku 9,5, odnosno 4,5 milijardi dolara.

Prema analizama Svetske banke i MMF, turska ekonomija je jedna od onih koje će obeležiti budućnost. U 2011. Turska je imala najbrži privredni rast (8,5 odsto) iza Kine, a prošle godine šest odsto. Ključni sektori privrede su bankarstvo, turizam, poljoprivreda, građevinarstvo, elektronska, mašinska, automobilska industrija. Stopa nezaposlenosti je 8,2 odsto.

Kao ekonomije budućnosti međunarodni eksperti pored Turske vide nekoliko zemalja sa kojima Srbija ili nema nikakvu ili ima saradnju koja nije vredna pomena. Reč je o Indoneziji, Nigeriji, Meksiku, Filipinima i Iranu, Bangladešu, Poljskoj, Čileu, Ukrajini i Kataru.

Svet u narednoj deceniji

Sve analize pokazuju da će SAD, i pored turbulencija u ekonomiji, i u narednoj deceniji sačuvati svoje komparativne prednosti, čemu će pomagati dominantna američka valuta i jezik. Kina će nastaviti sa ekspanzijom u ekonomiji, a Rusija u ideologiji. Indija će sve uspešnije koristiti svoj potencijal rame uz rame s Brazilom, a Evropska unija, uz dominantan uticaj svojih vodećih članica, Nemačke, Francuske, V. Britanije, a uz podršku SAD, nastaviće grčevitu borbu da ojača i proširi organizaciju, stabilizuje političku i ekonomsku moć i očuva evro. Vojna premoć će i dalje biti od presudnog uticaja, a Amerika će i narednih godina biti najjača vojna sila na svetu. Rastuća vojna moć Rusije u kombinaciji sa ekonomijom u sferi gasa i energeneta omogućiće joj ograničeno širenje uticaja samo na neke zemlje istočne Evrope i Azije.Veliku, a možda i presudnu ulogu u ratnom hazarderstvu, i pored alternativnih izvora energije, i dalje će imati nafta.

Vodeće ekonomije sveta

Prema podacima Svetske banke i MMF najveće svetske ekonomije 2012. bile su ekonomije: SAD, Kine, Japana, Indije, Nemačke, Rusije, Velike Britanije, Brazila, Francuske i Italije. Godinu dana ranije redosled najjačih ekonomija je bio isti s tim što su V. Britanija i Brazil zamenili mesta. Na jedanaestom mestu bila je ekonomija Meksika, a na dvanaestom  Južne Koreje.

Tekst je u celosti preuzet iz BIZLife magazina
*Izvor: BIZLife magazin

Categories: Ekonomija

Leave a Reply