Ugroženi su i životi.

Pretnje oko održavanja “Borine nedelje“ u Vranju idu dotle da se preti fizičkom likvidacijom književniku Miroslavu Ceri Mihailoviću, organizatoru ove najznačajnije književne manifestacije na prostorima Balkana Tim povodom apelom za zaštitu života organizatora, ali i učesnika i posetilaca obratio se Organizacioni odbora u Vranju.

Sve to što se poslednjih dana sa pretnjama i namernim prelepljivanjem plakata, zabranom održavanja u prostorijama kulture u Vranju bio je povod da na otvaranju “Borine nedelje“ laureat, književnik Vladimir Matijević, svoju besedu počne ovako:

-Jedna od antologijskih beseda srpskog besedništva jeste beseda Miloša Djurića, akademika, filozofa, prevodioca, profesora Univerziteta, izgovorena davne 1961. godine u Kragujevcu, kada je zbog teške finansijske situacije trebalo doneti odluku o ukidanju Narodnog pozorišta u tom gradu. Pošto su prethodno pročitana dvadeset četiri devela referata o neophodnosti ovog nemilog čina, istaknuti helinista dr Miloš Djurić, prevodilac Homera, Platona, Aristotela, Eshila…, održao je veoma kratku besedu posle koje nikada više nije ni spomenuto ukidanje Pozorišta: -Kada bi u staroj Atini neko načinio manji delikt, zabranjivali su mu da tri meseca svira u diple. Ako bi pak, napravio veći branili su mu da posećuje pozorište šest meseci. Pitam ja, ovaj auditorijum, šta su Kragujevčani skrivili bogovima da ih lišite Pozorišta?

– I ja se, večeras, rekao je Matijević, ko zna po koji put pitam, i pitam vas, šta su Vranjanci, šta je Bora toliko skrivio ovoj zadrigloj i tupavoj, nezajažljivoj i štetočinskoj, primitivnoj i slidžijskoj vranjskoj vlasti, da mu se ovako ruga, kosti da mu potresa, da ne dopušta znamenitim srpskim piscima da mu se o svom ruvu i kruvu poklone, da po koju sa njegovim sugradjanima proslove? Drske bahate, lokalne hadžije i čorbadžije namerile se da satru jedinu srpsku instituciju koja brine o njegovom delu, instituciju koja decenijama na najbolji način neguje uspomenu na njega i nastavlja njegovo delo, licemerno trubeći da oni, jedino kako umeju, diletanski, kao i sve anafalbete, to bolje činili. Ni nacistima u okupiranom Beogradu i Srbiji na pamet padalo nije da zatvaraju kulturne institucije, a još manje da otimaju radni prostor i zatarabljuju pozornice za kulturna dešavanja! Ne sxmetano radilo i Narodno pozorište, i Srpska književna zadruga, izlazile su novine..

Ali, sve je za vremena. Oni i ne znaju da su već otišli, a da smo mi ti koji ostajemo. Ima vreme kad se sadi, i vereme kad se čupa posadjeno…, vreme vreme kad se razvaljuje i vreme kad se gradi… vreme plaču i vreme smehu… Tako vele knjige starostavne, Knjiga pripovednikova.

Tu smo, da ih u narednih sedam dana stalno na to podsećamo, maglu od laži da rasteramo, prostor i duše da razvedrimo, um da pročistimo, da Borin i naš grad provetrimo, rekao je Matijević propraćen burnim aplauzima i povicima bravo, bravo, a onda kad se sve utihlo nastavio:.Išetali smo i ovog proleća u Borinu avliju, Borinu i našu avliju, ovde smo svoji na svome!U ovu avliju svako ne može! A ko ne može u avliju, mora da čuči pred Borinom kapijom, rekao je književnik Vladan Matijević