Ekonomija

INTERVJU Stevan Stiv Gudović: “Kriza ozbiljnija nego što mislim“

Stevan Stiv Gudović, jedan od uticajnijih Srba u Americi kojeg već deset godina “Arizona biznis žurnal“ svrstava medju deset najznačajnijih biznismena u Arizoni u svakom poslovnom i privatnom razgovoru promoviše svoju domovinu Srbiju. Gospodin Gudović je dugo godina bio na čelu borda direktora Privredne komore Arizone, a vlasnik je poznate “Big park vater kompanije, više naftnih bušotina u Teksasu, hemijske kompanije i Vodovoda u Sedoni, koju godišnje poseti oko deset miliona turista.

Zamolili smo gospodina Gudovića da za portal “Budite u toku“ prokomentariše ekonomsko-finansijsko kretanje u svetu i kako se to reflektuje na Srbiju.

P. Gospodine Gudoviću dokle je stigla kriza odnos Evrope, SAD i mala Srbija?

O: Da bih shvatili sta se desava u svetu mora se pre svega doci do konstatacije da je petstogodisnja dominacija Zapadne civilizacije dosla do svoga kraja.  Potvrda tome je finansiska kriza u SAD godine 2007-2008 i to se prosirilo na Evropu 2010-2011. Novicentri ekonomske moci se stvaraju u svetu kao Kina, Indija, Rusija iBrazil. Sami tim stvarju se nove politicke sfere uticaja.

U ovem trenutku kljuc svetske ekonomije je u rukama EU.  Problemi su ogromni i ne postoji „carobni stapic“da to resi.  Proces izlaska iz krize ce biti maratonski i ako se nadje resenje sledecih par godina ce biti kao 2011.  EU mora sama da se izbori u resavanju nagomilanih dugova pojedinih clanica.  Ako se EU izbori na kraju, EU ce biti drugacija nego sto je sada znamo.  Osim moralne pomoci niko joj nece priskociti u pomoc, osim mozda Kina i to pod specijalnim uslovima. U slucaju da EU ne nadje resenje svojih problema moze se ocekivati svetska resesija.

Ekonomija SAD u ovo trenutku je „OK“, sto ne znaci mnogo.  Jos je ostalo puno problema da se resava. U 2012 su pretsednicki izbori u SAD.  Do izdora nece puno da se desava i resava. Fokus ce biti na politickoj kampanji.  U zavisnosti ko pobedi na izborima i koja partija dobije vecinu u Senatu i Kongresu, tek tada moze da se ocekuje activno resavanje ekonomske problematike SAD.

Srpska ekonomija se bori da se odrzi pod ovim teskim uslovima, kao i mnoge druge ekonomije u okruzenju.  Problem je u tome sto niko ne stoji iza Srbije.  Srbija mora sama da se izbori.  Rasplet u EU ce direktno da utice na buducnost Srbije.

P:  Vidi li se izlaz i sta je nephodno uraditi?

O: Italija sama ima dug od 1.9 triliona evra.  Da bi se to stavilo prospektivno, EU ima fond za pomoc od samo 440 biliona evra, deo tog novca je vec namenjen Grckoj, Irskoj i Portugaliji.  EU je obecala zajam IMF za jos 200 biliona evra da bi stabilizovala evro.  Ogroman dodatni kapital je potreban da bi se izaslo iz ove krize.  Resenja se traze u novim dogovorima nekih clanica EU sa tim da clanice ubuduce podnesu nacionalne budjete na odobrenje EU.   Budjet mora da je u balansu a to zahteva fiskalnu integraciju i disciplinu.  Drzave potpisnice ugovora moraju rigorozno da slede svoja obecanja.  Pored toga druge stvari moraju paralelno da se desavaju, kao na primer: bruto nacionalni proizvod svih clanica mora polako da se povecava iz godine u godinu, drzavni dugovi i dugovi finansiskog sektora moraju da se rekonstruisu, Nemacka mora jos vise da „odresi kesu“ a to zahteva ogroman politicki rizik.  I pored svih ovih mera i odricanja, niko ne moze nista da garantuje.  Najveci problem EU sto je ona stvorena na bazi ekonomske zajednic i jedinstvene valute a bez usaglasenog politickog stava.  Da bi se to prevazislo clanice bi morale da menjaju Ustav a sa tim gubitak svog suveriniteta. Druga stvar je da u periodu krize nemoze se odlucivati kolektivno vec mora da bude neko ko u kratkom vremenu stvara odluke.

P: Preti li Srbiji Grcki scenario?

O:  Da bi prognozirali sta ce se desiti u Srbiji, moramo dobro razumeti sta je dovelo Grcku u ovu siruaciju.  Ja cu navesti samo nekoliko primera, i postaviti pitanje „Da li Srbija“:

-ima pristup capitalu sa 5% interesa

-ima drzavni dug od 1.2 triliona dolara

-placa drzavne sluzbenike tri puta vise nego privreda

-placa zeleznicke sluzbenike 65,000 evra godisnje

-cela drzavna sluzba od vrha pa na dole je korumpirana

-ministri i visoki fukcioneri sadasnji i bivsi imaju po 3-4 stana u svom vlasnistvu

-preduzeca i gradjani na sve nacine izbegavaju da placaju porezu a drzava sve to vidi i uopste ne reaguje

Grcka nema ni jednu dobru opciju.  Moje je misljenje da ce Grcka izabrati „put najmanjeg otpora“ a to je bankrostvo.  Da bih Grcka otplatila svo dug, ona bih morala da menja svoju kulturu a to je za Grke malte ne nemoguce.  EU bi vec davno pustila Grcku da „ode niz vodu“ ali niko nezna kakve bi to imalo posledice na druge clanice koje su u finansiskim problemima.

Moje je misljenje da Srbija nece doziveti subinu Grcke.  Gradjani Srbije bi zeleli da se ovaj proces sto pre zavrsi  i vrlo su nestrpljivi.  Nazalost proces ce biti jako dug.  Nikakve radikalne politicke promene nece dovesti do ubrzanog proces oporavka cak mogu i da uspore.

P: Sta valja činiti u Srbiji?

O: Srbija zna koji su joj problemi i kako ih prevazici.  Pitanje je, da li su politicari dovoljno disciplinovani.  Zato je potrebno da nova vrsta politicara izadje na povrsinu koji su tehnokrate.  Taj oblik politicara se vec pojavljuje u EU.

Ako analiziramo  zemlje sa visokim standardom to su zemlje koje primenjuju princip „rule of law“ a to znaci, postovanje ljutskih prava, postovanje privatne svojine, postovanje prava radnika i poslodavca itd.  To be bio ideal put Srbije u buducnosti.  Tek tada moze se ocekivat ozbiljan priliv stranog capitala u Srbiju.  U tom slucaju bi gradjani najvise beneficirali

Steve Gudovic P.E.
President
Big Park Water Company

 

Categories: Ekonomija

1 reply »

Leave a Reply