Povremena zaboravnost normalan je dio starenja, ali određene promene u pamćenju i ponašanju mogu biti prvi znaci demencije.

Neurolog dr Nikolas Doer objašnjava kako razlikovati bezazlene propuste od simptoma koji zahtevaju pregled ljekara.

Povremena zaboravnost dio je svačijeg života, ali sa godinama se mnogi pitaju da li su zaboravljeni ključevi ili ime koje im je „na vrhu jezika“ samo prolazna smetnja ili rani znak ozbiljnijeg problema. Zato je važno razlikovati uobičajene promene povezane sa starenjem od simptoma koji zahtijevaju lekarsku pomoć, prenosi Index.hr.

Postavlja se pitanje da li se demencija može sprečiti. Dr Nikolas Doer, neurolog specijalizovan za kognitivnu i bihejvioralnu neurologiju, objašnjava za „Parade“ da genetika i starenje ostaju glavni faktori rizika.

„Ne može se svaki slučaj demencije sprečiti promenom ishrane i načina života, ali istraživanja jasno pokazuju da kontrola proenljivih faktora rizika tokom života može odložiti veliki broj slučajeva“, kaže dr Doer.

Dodaje da promene životnih navika ne garantuju zaštitu od bolesti, ali mogu smanjiti rizik i odložiti pojavu simptoma.

Među najvažnijim navikama izdvaja brigu o zdravlju srca. Izbegavanje gojaznosti, visokog holesterola i povišenog krvnog pritiska direktno smanjuje rizik od demencije, što je potvrdila velika studija iz 2025. godine sprovedena u 204 zemlje.

Drugi važan faktor je nepušenje, jer pušači, prema istraživanju iz 2025. objavljenom u časopisu „BMC Public Health“, imaju oko 31 odsto veći rizik od razvoja demencije.

Doktor kao važne preventivne mere navodi i redovno vežbanje, kvalitetan san, ishranu zasnovanu na biljkama i nezasićenim mastima, ograničavanje alkohola, zaštitu sluha i vida, kontinuirano učenje i održavanje društvenih kontakata.

Postoji jasna razlika između prolazne zaboravnosti i simptoma neurodegenerativne bolesti.

„Kako ljudi stare, može im biti potrebno više vremena da se sete nečijeg imena ili da nauče novu veštinu, ali informacija je i dalje prisutna. Demenciju, s druge strane, izazivaju bolesti koje oštećuju mozak i narušavaju svakodnevno funkcionisanje“, objašnjava dr Doer.

Na primer, ne treba se zabrinjavati zbog povremenog zaboravljanja imena kojeg se kasnije setite, gubljenja ključeva ili naočara. Normalno je i da uđete u sobu pa zaboravite zašto, ali se ubrzo prisetite, kao i da koristite podsetnike za organizaciju ili sporije usvajate nove veštine.