Praznik Svete velikomučenice Marine, u narodu poznat kao Ognjena Marija, koji se obeležava 30. jula, jedan je od najpoštovanijih letnjih praznika u srpskoj tradiciji, a prate ga brojne zabrane, verovanja i običaji, među kojima je i verovanje da tog dana ne treba raditi ni u kući ni u polju.

„U tradicionalnoj kulturi Srbije praznici nisu bili samo verski datumi, već i orijentiri koji su uređivali svakodnevni život. Ognjena Marija je jedan od dana kada se kroz zabrane, običaje i predanja najbolje vidi kako je narod razumeo prirodne pojave i nastojao da živi u skladu sa njima“, naveo je Srećković, saopštio je Etnografski muzej.

Prema njegovim rečima, vatra, grom i oluja nisu se doživljavali samo kao prirodne sile, već i kao pojave koje zahtevaju poštovanje i oprez, pa se verovalo da nepoštovanje praznika može doneti nesreću.

U narodu je ostala izreka da na Ognjenu Mariju ne treba „ni konac u iglu udenuti“, dok se u pojedinim krajevima verovalo da Sveta Marina kažnjava ognjem one koji naruše praznični mir, po čemu je, prema narodnom predanju, i dobila naziv Ognjena.

Srećković objašnjava da su takva verovanja, osim verskog značenja, imala i praktičnu ulogu, jer su određivala dane odmora tokom najvećih letnjih vrućina i perioda čestih nevremena.

Za Ognjenu Mariju vezuje se i verovanje da tog dana treba izbegavati kupanje u rekama, jezerima i drugim velikim vodama, jer su u tradiciji ostala zabeležena sećanja na slučajeve utapanja u tom periodu godine.

Praznik je posebno bio vezan za žene, koje su tog dana odmarale od kućnih poslova, dok se u nekim krajevima zadržao i običaj da devojka pokloni ogledalce momku koji joj je drag, u verovanju da će je on gledati kao svoj najlepši odraz.

„Oni i slični praznici su svedočanstvo o vrednostima, iskustvima i znanju koje su generacije ostavile svojim potomcima. Razumevajući takve običaje, bolje razumemo i istoriju sopstvenog naroda“, zaključio je Srećković.