Iz svetlosti predanja i stradanja mladenaca koji nisu odstupili od vere ni pred smrću, ostaje živa priča o ljubavi jačoj od bola i smrti, uz narodni običaj koji se i danas poštuje.

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas molitveno obeležavaju praznik posvećen svetim mučenicima Timoteju i Mavri, mladoženji i nevesti koji su zajedno postradali za Hrista i ostali upamćeni kao simbol nepokolebljive vere i bračne odanosti u trpljenju.

Prema predanju, Timotej je bio čtec crkve u svome mestu, a zajedno sa svojom suprugom Mavrom izveden je na sud svega dvadeset dana nakon venčanja, u vreme cara Dioklecijana i progona hrišćana. Pred namesnikom Ariјanom, Timotej je bez straha ispovedio veru, odgovarajući da je hrišćanin i sluga Crkve Božije, nepokoleban ni pretnjama ni oruđima za mučenje koja su mu pokazivana.

Tada namesnik naredi te mu gvozdenom šipkom uši probodoše, tako da mu od bola zenice očne iskočiše. Mavra najpre bi uplašena od muka, no kad je muž ohrabri, i ona ispovedi svoju nepokolebljivu veru pred namesnikom. Ovaj naredi te joj najpre svu kosu počupaše, a potom i prste na rukama odsekoše.

Nakon brojnih stradanja, oboje su raspeti na krstove jedno naspram drugog, gde su, prema predanju, devet dana na krstu živeli, bodreći jedno drugo u poslednjim trenucima, sve dok desetog dana nisu predali svoje duše Gospodu.

U narodu je ovaj dan opomenut i običajem koji se i danas pamti – veruje se da na praznik Svetih Timoteja i Mavre ne treba šišati kosu, kako bi se sačuvala ljubav ili prizvala bračna sreća i srodna duša.

Ovim svetim mučenicima vernici se mole sledećim rečima:

„Mučenici Tvoji Gospode, u stradanju svome su primili nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobediše, a razoriše i nemoćnu drskost demona: Njihovim molitvama spasi duše naše. Amin.“