Društvo VEKOVNIK: Kome su se klanjali stari Sloveni, šta je krio hrast i zašto je kum bio „bog“ na zemlji By adavinic on 27/04/2026 • ( Leave a comment ) U slovenskoj mitologiji dugo se verovalo da je nemoguće konstruisati slovenski panteon jer ima premnogo bogova, jer svako mesto ima svog boga. To je u neku ruku tačno, ali najbolje ću objasniti ako budem poredio sa današnjom slavom. Svaka porodica ima svoju slavu iako to ne znači da ne poštuje ostale svece. Imamo 11 muških bogova, tri boginje i jedno vrhovno božanstvo, koje oslovljavamo kao muško, ali to je zapravo bestelesni bog, to je božanstvo koje spava i koje sanja ovaj svet i u njegovom snu svi živimo i u njegovom buđenju nastaće kraj sveta“, objašnjava autor knjige Slovenska mitologija Nenad Gajić. Većina hramova su zapravo bili hramovi u prirodi, znači to su bili u svetim gajevima, svetim šumama obično oko nekog velikog vekovnog hrasta. Hrast, prvi hram naših predaka, sveto mesto oko kog su se odigravali rituali. Drvo posvećeno slovenskom bogu Perunu gromovniku. Da se u šupljini debelog hrasta skriva uvek ono što najviše želimo poznata je legenda. Danas za jedan od najsvetijih hrišćanskih praznika – Badnje veče, loži se mlada hrastova grana, svedočanstvo da se poštovanje ovog drveta zadržalo do današnjih dana. „Svi ti obredi vezani za tri ključna datuma, rođenje, venčanje i smrt, to su tri bitna u tim običajima i obredima datuma svi su i ono što mi danas radimo sve ima korene, vekovima stare u slovenskoj mitologiji. Zašto se mlada prenosi preko praga, zato što se smatralo da su se pod pragom nekada sahranjivali preci i generalno se smatralo da je to mesto u kojima njihove duše obitavaju da bi pomagale kući“, ističe Gajić. Kum je u vreme starih Slovena bio poštovan skoro pa kao bog na zemlji. Po rođenju bi kum novorođenčadima dao ime, koje je čuvao kao tajnu. Crveni konac je čuvao vernike od uroka i magija, a i priča o sahrani, pored sofre, ima poreklo u slovenskoj mitologiji. Kada pogrebna povorka ispraća pokojnika ona staje na svakom raskršću. Jedna od nepisanih pravila je da se ne osvrću na raskršću. Zato što je raskršće mesto spajanja svetova. Zašto se nosi crnina, zašto neki muškarci puštaju bradu, zašto se sa sahrane vraća drugim putem od onog gde je stigao, to je sve način da se zavara trag pokojniku, jer postoji opasnost vekovna u svesti naših predaka, da se pokojnik povampiri“, navodi autor knjige Slovenska mitologija. Kao i svim narodima, vekovi su nam menjali način života. Međutim, običaji su opstajali ili delimično menjali naličje. Poput svete životinje naših predaka – vuka – koji dlaku menja, ali ćud nikada.Srbinadsrbima Share this: Share on X (Opens in new window) X Share on Facebook (Opens in new window) Facebook Like this:Like Loading… Categories: Društvo
U slovenskoj mitologiji dugo se verovalo da je nemoguće konstruisati slovenski panteon jer ima premnogo bogova, jer svako mesto ima svog boga. To je u neku ruku tačno, ali najbolje ću objasniti ako budem poredio sa današnjom slavom. Svaka porodica ima svoju slavu iako to ne znači da ne poštuje ostale svece. Imamo 11 muških bogova, tri boginje i jedno vrhovno božanstvo, koje oslovljavamo kao muško, ali to je zapravo bestelesni bog, to je božanstvo koje spava i koje sanja ovaj svet i u njegovom snu svi živimo i u njegovom buđenju nastaće kraj sveta“, objašnjava autor knjige Slovenska mitologija Nenad Gajić.
