Navršilo se 27 godina od zločinačko-genocidnog bombardovanja putničkog voza na ulazu u Grdeličku klisuru. Ovo je jedan od najstravičnijih događaja tokom genocidno-zločinačkog  NATO bombardovanja naše zemlje 1999. godine. Avioni NATO-a su 12. aprila, na drugi dan pravoslavnog Vaskrsa u 11 i 40 sati na ulazu u Grdeličku klisuru, 18 kilometara južno od Leskovca, sa nekoliko raketnih projektila direktno gađali i pogodili međunarodni putnički voz broj 393 Beograd – Solun.

Prema izjavama dvojice mašinovođa, Bobana Kostića i Gorana Mikića iz Niša, voz je iz niške stanice 12. aprila 1999. godine krenuo sa 15 minuta zakašnjenja, a u to ratno vreme, niko nije proveravao koliko je putnika u vagonima međunarodnog voza. Iz NATO aviona su ispaljena četiri smrtonosna projektila. Dva su pogodila voz, a dva su pala na drumski ‘’Sarajevski most’’ u blizini. Od prvog projektila, ispaljenog tačno u 11.39 časova, lokomotiva i prvi vagon su se odvojili od ostatka kompozicije, a drugi projektil spržio je treći vagon, dok je četvrti ostao zalepljen za šine.
Bombardovanje se desilo oko 11.40 po lokalnom vremenu. Raketa AGM-130 ispaljena sa NATO F-15E pogodila je most u trenutku kada je putnički voz prelazio preko mosta na liniji Beograd – Solun. Raketa je pogodila voz i uništila treći i četvrti vagon, dok most nije uništen. NATO je u cilju opravdavanja svog napada na putnički voz, u kojem su žive izgorele ili masakrirane civilne žrtve, prikazao video-snimak načinjen kamerom na avionu. Prema svedočenji članova protivavionske artiljerije koji su sa Oraovičkog brda oborili tri rakete koje je pilot NATO zločinačke avijacije isplaio na voz žrtava bi bilo mnogo više. Po kazivanju Miodraga Ilića koji je iz neposredne blizine sve to posmatrao. Avion je ispalio jednu, pa drugu , a potom i treću raketu ali su ih ‘’protivavionci’’ oborili. U medju vremenu drugi projektil koji je promašio pa pogodio sarajevski most pogodio je voz, a zatim se prethodni avion vratio i pogodio vagone sa četvrtim projektilom koji mu je ostao, jer su mu prethodna tri bila uništena. Ilić kaže da su to bile užasne scene. Nije bilo struje. Telefoni nisu radili, putem specijalne veze iz prostorija Elektridistribucije u Grdelici smo dobili veztu i javili za veliki tragediju i da je voz pogodjen. Ubrzo su stitgli vatrogasci, hitna pomoć Ilić napominje da su avioni iznenada doleteli iz Bugarske i odmah su dejstvovali.                                                                                                                           

Prema kazivanju preživelih putnika i očevidaca prvi projektil pogodio je konstrukciju železničkog mosta i oštetio i električni vod, pa je voz stao. Kada su novinari stigli na teren mogli su samo da kostatuju da je dvadesetak beživotna tela bilo razbacano po terenu, da je bilo najmanje desetoro ubijeno, dosta povređeno. Pretpostavljalo se da je Južna Morava sa sobom odnela više desetina neidentifikovanih tela putnika. Sedam tela je bilo potpuno ugljenisano. Među povređenima je bilo i četovro dece. Sarajevski most u Grdeličkoj klisuri svakog 12. aprila večno će biti mesto tuge i podsećanja na genocide NATO zločinaca, poručuju najrodjeniji, familija, prijatelji i brojni Grdeličani. Mesto gde su se, kao i prethodnih godina, okupili najrodjeniji, bliža i dalja rodbina stradalih, predstavnici železničkih kompanija, lokalne samouprave, brojni građani, društvene organizacije, kako bi odali poštu poginulim putnicima granatiranog voza tokom zločinačkog NATO bombardovanja 1999. godine. BuT, Agencije i portali

NEZABORAVNIK: Na današnji dan NATO ubice raketirale medjunarodni putnički voz pun putnika

Na današnji dan 12. aprila 1999. godine zločinački piloti NATO su – usred dana, pri vedrom I sunčanom vremenu – projektilima pogodili međunarodni putnički voz Beograd-Solun dok je prelazio most preko Južne Morave kod Grdelice, usmrtivši najmanje 55 ljudi. Potom je komandant NATO u Evropi general Vesli Klark prikazao video-snimak, tvrdeći da pilot nikako nije mogao da izbegne voz koji se „iznenada pojavio“. Nemački list „Frankfurter rundšau“ je januara 2000. na osnovu stručne ekspertize, dokazao da je „Klarkov snimak“ ubrzan 4,7 puta i da je pilot prvog aviona, koji je pogodio voz, imao najmanje 40 sekundi vremena da obavesti pilota druge letilice da je na mostu voz. Prema Klarkovoj verziji, u pitanju je bio samo jedan avion koji je ispalio dva projektila, a pilot je morao da reaguje za manje od sekunde.

Takodje, na današnji dan 1999 – NATO avioni su na fabriku automobila „Zastava“ u Kragujevcu – tri dana posle napada u kojem je u toj fabrici ranjeno 126 ljudi – sručili 15 projektila što je izazvalo ranjavanje najmanje 36 radnika. Više radnika je ranjeno i u napadu na kruševačku toplanu i fabriku „14. oktobar“. Istog dana NATO avijacija je usmrtila tri civila u automobilu na putu Priština-Kosovo Polje. Bombardovane su i rafinerije nafte u Pančevu i Novom Sadu, a u Pančevu je oštećen i manastir Vojlovica posvećen Svetom arhangelu Gavrilu, utemeljen u 14.veku kao zadužbina Stefana Lazarevića, čime je NATO još jednom prekršio Hašku konvenciju iz 1955. o zaštiti sakralnih objekata od ratnih razaranja.