Srpska pravoslavna crkva 20. marta slavi sedam sveštenomučenika čije priče i danas inspirišu vernike. Većina njih stradala je na strašan način, ostajući verni Bogu do poslednjeg daha, dok je jedini među njima koji je preminuo u miru bio Eterije.

On je u vreme cara Konstantina Velikog, prvog hrišćanskog cara, upravljao crkvom u Hersonu, sagradio veliki hram i svoj život završio spokojno, bez nasilja.

Predanja o ostalim mučenicima prenose strašne događaje. Vasilije je vaskrsao sina kneza u Hersonu, što je naljutilo Jevreje, pa su ga optužili i brutalno ubili tako što su ga vezanog za noge vukli gradskim ulicama. Jefrem je stradao posečen mačem, dok su Evgenije, Elpidije i Agatodor preminuli nakon što su ih tukli štapovima i kamenjem, izdržavši velike muke do poslednjeg trenutka.

Posebno je poznato čudo episkopa Kapitona. Kada su divlji Skiti od njega tražili znak vere, on je stavio omofor na sebe, prekrstio se i ušao u ognjenu peć. Sat vremena je stajao u žeravici, moleći se Bogu, a kada je izašao, telo i odora su mu ostali neoštećeni. Prisustvovali su svi i uzvikivali:

„Jedan je Bog, Bog hrišćanski, veliki i silni, koji sačuva služitelja svoga u peći ognjenoj!“ Kasnije je Kapiton stradao udavljen u reci Dnjepr, ali njegova hrabra vera ostala je simbol nepokolebljivosti i pouka o veri koja pobedjuje smrt.

Verovanje i običaj

Narodna predanja vezana za ovaj dan prenose i običaj koji i danas ima simbolično značenje.

Veruje se da je zabranjeno da žene uzimaju iglu i konac u ruke kako se ne bi donela nesreća u kuću, dok čišćenje doma obezbeđuje zdravlje i napredak porodice. Ovi običaji podsećaju vernike na važnost vere, discipline i poštovanja svetih praznika, ali i na potrebu da se dom i porodica čuvaju čistim i zaštićenim.