Jednostavna krvna analiza mogla bi pomoći u predviđanju ko će verovatno duže živeti, pokazuje novo istraživanje.Studija, koju je vodila kompanija Djuk helt, u saradnji sa Univerzitetom u Minesoti, utvrdila je da mali molekuli ribonukleinske kiseline (RNK), poznati kao piRNA, mogu precizno predvideti da li će starije osobe živeti još najmanje dve godine.

Studija je objavljena u časopisu Aging Cell.

Novi alat za procjenu rizika Naučnici navode da njihov rad ukazuje na potencijalni novi alat: minimalno invazivnu krvnu analizu koja bi mogla ranije da identifikuje kratkoročni rizik preživljavanja i pomogne u usmjeravanju intervencija za promovisanje zdravog starenja.

„Kombinacija svega nekoliko molekula piRNA pokazala se kao najsnažniji pokazatelj dvogodišnjeg preživljavanja kod starijih osoba – jači od godina, životnih navika ili bilo kog drugog zdravstvenog pokazatelja koji smo proučavali“, izjavila je autorka rada, profesorka sa Univerziteta Djuk – Virdžinija Bajers Kraus. „Najviše nas je iznenadilo to što je tako snažan signal proizašao iz obične krvne analize.“

Uloga malih molekula RNK

PiRNA su mali molekuli RNK poznati po svojoj ulozi u regulaciji razvoja, regeneracije i imunološke funkcije. U ovoj studiji, istraživački tim merio je nivoe piRNA u uzorcima krvi osoba starijih od 71 godine i otkrio da su niži nivoi određenih piRNA snažno povezani sa dužim životom. Kako bi došli do zaključaka, naučnici su koristili napredne tehnike uzročne veštačke inteligencije i mašinskog učenja za analizu 187 kliničkih faktora i 828 različitih malih RNK molekula u više od 1.200 uzoraka krvi. Uzorci su poticali iz velike grupe iz Severne Karoline, uspostavljene u ranijoj studiji koju je vodio Djuk, a ishodi preživljavanja potvrđeni su putem nacionalnih podataka o mortalitetu.

Tačnost od 86 odsto

Statističko modeliranje pokazalo je da grupa od samo šest piRNA može da predvidi dvogodišnje preživljavanje sa tačnošću do 86 odsto. Ovi nalazi su potom potvrđeni u drugoj, nezavisnoj grupi starijih osoba.

Učesnici koji su živeli duže dosledno su pokazivali niže nivoe specifičnih piRNA, što ponavlja obrasce ranije uočene kod jednostavnijih organizama, gde je smanjenje broja ovih molekula povezano sa dužim životnim vekom. Prema doktorki Kraus, to sugeriše da piRNA molekuli mogu imati direktnu ulogu u dugovečnosti.