Na današnji dan, 13. februara 1787. godine umro je matematičar, fizičar, astronom, filozof i diplomata Ruđer Bošković, osnivač i direktor Brerske astronomske opservatorije kod Milana i direktor Optičkog instituta francuske mornarice, jedan od najvećih naučnika svoga doba.

Ruđer Josip Bošković (1711–1787) rođen je u Dubrovniku. Otac mu je bio Nikola Bošković, Srbin iz sela Orahov Dol, kod Trebinja, a majka Pavla Betera iz poznate dubrovačke porodice.

Bilo je to doba pre nastanka modernih nacija, Bošković je život proveo po italijanskim, habzburškim zemljama i u Francuskoj. Katolik iz Dubrovnika, koji je posle odlaska na škole posetio samo jednom 1747. godine, sebe je video kao Slovina.

Bio je profesor univerziteta, osnivač Milanske opservatorije i direktor Optičkog instituta Francuske mornarice.

Rođen je 18. maja 1711. godine kao sedmo dete trgovca Nikole Boškovića, Srbina iz Orahova kod Trebinja u Hercegovini i majke Paole, italijanskog porekla, iz porodice Bara Betere, poznatog dubrovačkog pesnika.

Njegov brat je bio Bartolomej Baro Bošković. Ceo radni vek proveo je u tuđini, gde je stekao i svetsku slavu, a samo jednom svratio u svoj zavičajni Dubrovnik, 1747. godine.

Gimnaziju je završio u Dubrovniku u Jezuitskom zavodu. Sa 15 godine 1725. stupa u Jezuitski red i odlazi u Rim. Stekao je vrlo visoko obrazovanje, mukotrpno se penjući jezuitskom hijerarhijom. Studirao je dve godine retoriku i poeziju, zatim tri godine filozofiju i matematiku, da bi obrazovanje okončao nakon pet godina teologije.

Pisao je naučna dela u stihovima i pisao je poeziju od kada je učio gimnaziju. Sebe je opisivao kao astronoma i pesnika.

Umro je u vili Bosii u Milanu, pritisnut umorom i duševnom slabošću ali i posledicama „dugotrajne groznice“ (koju je stekao na obali Male Azije kada je svojevremeno krenuo u Carigrad). Na milanskom groblju je i sahranjen 13. februara 1787. godine, a srce mu je preneto u zavičaj.[16] Milutin Milanković navodi podatak da je sahranjen u Milanu u crkvi Santa Maria Podone.