Bivši posmatrač OEBS-a Hening Henš svedoči da je nemački ministar odbrane Rudolf Šarping imao ključnu ulogu u stvaranju lažne slike o dešavanjima na Kosovu i Metohiji 1999. godine – slike koja je, kako kaže, poslužila kao jedan od glavnih argumenata za NATO agresiju na Srbiju i Crnu Goru.Prema njegovim rečima, Šarping je u nemačkoj javnosti predstavio pripadnike UČK kao „masakrirane civile“, iako je, kako svedoči Henš, bio obavešten da se radilo o poginulim borcima u oružanom sukobu.

„Srbija je bombardovana zbog Šarpingovih laži“, izjavljuje Henš u snimljenoj ispovesti, dodajući da je lično prisustvovao uviđajima na terenu i da je znao šta je zaista zabeleženo toga dana na Kosovu i Metohiji.

Nemačka javnost je dobila izmišljenu priču

Henš, inače bivši policajac, u tom trenutku je bio deo misije OEBS-a. Kako objašnjava, nakon bombardovanja dugo je analizirao šta se dogodilo i kako je jedan lokalni sukob pretvoren u medijsku sliku „masakra“ koja je obišla Evropu.

On tvrdi da je nemačkom ministru na raspolaganju bio kompletan materijal OEBS-a, uključujući i fotografije koje jasno pokazuju oružane pripadnike UČK, njihovu opremu, municiju i obeležja.

Međutim, dodaje da su te fotografije „nestale“ iz javnih prezentacija, a upotrebljene su samo one koje su se mogle protumačiti kao scene nad civilima – iako je, kako kaže, bilo potpuno jasno da je reč o stradalima u borbi.

Prema svedoku – slike su namerno zloupotrebljene

Henš ističe da je manipulacija išla toliko daleko da je nemačkoj javnosti predstavljeno da je snimke na terenu napravio neimenovani nemački oficir, što on oštro demantuje:
prvi, kaže, na teren je stigao tim OEBS-a, a ne NATO vojnici.

Slike su zloupotrebljene da bi se dobila podrška za rat. To je bila svesna politička odluka“, dodaje Henš.

Nakon višenedeljne medijske kampanje u zapadnim zemljama, NATO je 24. marta 1999. pokrenuo vazdušne udare na SRJ. Bombardovanje je trajalo 78 dana, sve do potpisivanja Kumanovskog sporazuma početkom juna.

Prema Henšu, upravo su lažne i manipulisane priče o „masakriranim civilima“ odigrale ogromnu ulogu u formiranju javnog mnjenja u Nemačkoj i širom Zapada, čime je intervencija predstavljena kao „humanitarna“.

Fotograf koji je bio na terenu potvrdio – nije bilo civilnih žrtava

U svedočenju za jednu nemačku televiziju, fotograf koji je u to vreme radio za međunarodne misije potvrdio je da je snimao poginule pripadnike UČK, a ne civile, te da su njegove fotografije naknadno selektovane i prikazane u izmenjenom kontekstu.

Prema njegovim rečima, upravo je nemačka vlada, a naročito ministar Šarping, izvršila selekciju materijala i odabrala ono što će biti predstavljeno kao dokaz „srpskog masakra“.

On je na televiziji istakao da „nije postojao nikakav masakr nad civilima“, već su stradali naoružani pripadnici UČK u borbama sa srpskim snagama.

Henšev utisak, i danas, jeste da je cela operacija bila politički konstruisana da bi javnost prihvatila agresiju protiv Srbije:

„Tražili su dokaze za rat – i napravili su ih. Tačka.“