Mija baba Dulin iz Ljuberadju poslao jednu iz svog kraja, tačnije iz Pirota, gde se školovao, radio i sprema se za koju godinu u penziju. Mija baba Dulin piše: Mali Neško Piroćanac krene da orati (priča) sa tatka:
– Tatko, tatko be, će mi kupiš cipelke?
– ‘Oće tatko, će ti kupi cipelke, al’ da budeš odličan u školu!
I mali Neško se zinati i sa svim peticama položi razred, i, normalno, tatko mu kupi cipelke i kaže mu:
– Da ih glancaš, čuvaš i nikada ne isprljaš!
Mali Neško klimne glavom i trkom ode da ih izglanca da bi otišao sa devojkom na sastanak. Izađu oni, a ona obukla crne gaće na tufne. Posle nekog vremena mali Neško podmetne cipelku pod suknju i kaže joj:
– Danas imaš crne gaćke na tufne?
– Otkud znaš?
– Tajna čarolija!
Sledeći put mali Neško opet naglanca cipelke i izađe sa devojku na sastanak, ona obukla bele gaće na tufne. Posle nekog vreme podmentne cipelku i kaže joj:
– Danas imaš bele gaćke na tufne?
– Otkud znaš?
– Tajna čarolija!
Sledeći put ona se iznervira i ne obuće gaće, a Neško ponovo naglanca cipelke i izađe sa njom na sastanak. Posle neko vreme opet podmetne cipelku, gleda, gleda, izbuljija oči pa vrati cipelku i počne da kuka:
– Joj lele, lele će me utepa (ubije) tatko kad vidi kolka mi je rupa na cipelkuuuu