Na današnji dan, 2012. godine, preminuo je oslobodilac Orahovca – Veljko Radenović!

Veljko Radenović bio je oficir Policije Srbije i komandant Posebnih Jedinica Policije u Prizrenu tokom rata na Kosovu i Metihiji.

Komandovao je Posebnom Jedinicom Policije sve do povlačenja vojske u junu 1999. godine.

Proslavio se oslobađanjem Orahovca 1998. godine, kada su albanski teroristi nekoliko dana držali orahovčane kao taoce. Svojom hrabrošću se istakao u oslobođenju talaca od albanskih terorista.

Meci su prolazili pored njegove glave, borio se prsa u prsa sa najozoglašenijim teroristima u najtežim uslovima.

Bio je šećeraš, ali ga ni bolest nije sprečavala da posustane u borbi, već se često događalo, po rečima njegovih saboraca, da u jednoj ruci nosi špric sa insulinom, a u drugoj pušku, a zatim bi u jurišu izgovarao njegovo čuveno:

“Za mnom, braćo!“

Iako niži po činu, njegovo junaštvo, koje je iskazano u borbama, ga je u narodu podiglo na prijedestal najvećih legendi modernog doba Srbije.

Nije imao čin generala, ali su ga saborci, kao i narod koji je oslobađao, smatrali đeneralom i tako ga i zvali.

Umro je 2012. godine i sahranjen je u Kruševcu.

U njegovu čast, Gavrilo Kujundžić iz Orahovca, naopisao je pesmu “Đenerale, đenerale“, koju u originalu izvode Ivana Žigon i Kosovski božuri.

„Ti veliko ime nosiš, od junaka hajduk Veljka,
On je tuko čete turske, a ti bande arnautske…“