Piše: Jovo Pejović

Kad krene predizborna kampanja iz rupa izlaze bube i miševi. Da je ovaj svet podeljen na budale i one koji trpe, mogli smo se uveriti ovih dana kada je jedan zbunjeni anonimni žutokljunac ponudio građanima orginalan recept za „prolazak kroz život“ sa glavnom idejom da ne treba slušati „sede glave“.

Ako nekome previše daš na značaju, kasnije ćeš biti prinuđen da ga nosiš na leđima, a on će ti uvek govoriti:”Može li to brže?“. Tako su sede glave mnogim budalama nesvesno i svesno pomogle da progledaju, a one su kasnije videle sve osim njih. Zato su penzioneri danas najugroženija kategorija stanovništva. Dve stvari najbrže potroše političare: kada puno govore, a malo znaju i kad puno obećavaju, a ništa ne ostvare. No, život je takav, svi na kraju pokažu pravo lice.

Najčešće kasno saznamo kakvim smo sve budalama ukazivali čast da nas predstavljaju. Ovaj svet počiva na izumima i mudrostima sedih glava koje su nam u nasleđe ostavile ono bez čega sveta ne bi bilo. Dovoljno je pomenuti samo Nikolu Teslu, pa shvatiti koliko neke ličnosti koje iza sebe nemaju ama baš nikakve zasluge lupetaju gluposti na koje se svako normalan gnuša. Zato ne treba dozvoliti onima koji još puze da bi postali neko da nas uče kako da poletimo.IN4S