Da, zaista smo spustili čoveka na Mesec, rekao je poslednji živi član „Srpskog Apolo 7“ Dejvid Vujić, koji je boravio u Beogradu povodom obeležavanja 50. godišnjice sletanja „Apola 11“Naime, 16. jula 1969. u istorijsku misiju ka Mesecu poleteo američki vasionski brod „Apolo 11“ s astronautima Nilom Armstrongom, Edvinom Oldrinom i Majklom Kolinsom. Iz tog broda su 20. jula 1969. prvi ljudi kročili na tlo Zemljinog prirodnog satelita – Armstrong i Oldrin.

Da, zaista smo spustili čoveka na Mesec, rekao je poslednji živi član „Srpskog Apolo 7“ Dejvid Vujić, koji je boravio u Beogradu povodom obeležavanja 50. godišnjice slietanja „Apola 11“.

Na pitanje novinara — kako odgovara onima koji sumnjaju da je čovek zaista bio na Mesecu pre 50 godina, Vujić kaže da uživa kada odgovara skepticima.

„Ja im kažem, proveli smo mnogo vremena u ’Diznilendu‘ da bismo snimili film. Ali, to nije slučaj. Vlada SAD i NASA i svi koji su učestvovali: izvođači, podizvođači i dobavljači i inženjeri, potrošili su 25 milijardi dolara na taj projekat, što bi u sadašnje vreme bilo oko 120 milijardi dolara za ’Apolo program‘“, naveo je Vujić, prenosi Sputnjik.

„Spustili smo čoveka na Mesec“, naglasio je Vujić na prezentaciji u petak na Mašinskom fakultetu.

„U skladu sa vašim pitanjem da li smo to zaista uradili, ja uživam da ispričam priču Edvina Baza Oldrina, koji je zaista šetao po Mesecu. Kada su ga isto pitali, on je udario čoveka u lice i rekao — da, spustili smo se na Mesec“, naveo je Vujić.

Kaže da ima više pojedinosti kada je reč o tim sumnjama. Na primer: ljudi kažu da su videli zastavu na Mesecu, gdje nema vazduha, i pitaju — pa kako se onda ona vijorila.

Nil Armstrong je bio pametan i razumio je to, i zato je zakačio nekoliko poprečnih štapova kroz zastavu, kako bi mogla da se vijori“, objasnio je Vujić.

Drugo, navodi Vujić, ljudi kažu da su videli odraz Nila Armstronga na viziru Oldrinove kacige i pitaju se kako to da nije imao kameru, i ko je onda snimao njih dvojicu na Mesecu.

„Kamera je bila postavljana na njihovim odjelima, tako da su se međusobno snimali dok su šetali. Eto, to su neka najčešća pitanja koja se postavljaju. Da li smo bili na Mesecu? Jesmo, i uložili smo veoma veliki napor u kome je učestvovalo oko 400.000 naučnika, inženjera i rukovodilaca, koji su doprinijeli uspjehu tog projekta“, istakao je Vujić.

Na pitanje novinara da li će čovek ponovo otići na Mjesec, Vujić je kazao da je aktuelna američka administracija već najavila da će u narednih pet ili sedam godina ponovo otići na Mesec.

Kako je rekao, namjera SAD je „da obnovi NASA projekat i da ponovo vidi čoveka na Mesecu“.

„Posebno kada je riječ o tome da se organizuje i napravi svemirska stanica na Mesecu, nasuprot sadašnjoj međunarodnoj svemirskoj stanici. Postoje ozbiljni planovi za to, kako bi se sproveli dodatni istraživački projekti na Mesecu, a jedan od njih koji se sada razmatra je upravo NASA projekat kojim bi se postavila svemirska stanica“, naveo je Vujić.

Prisjeća se da je na početku „Apolo programa“ nedostajala bilo kakva svemirska tehnologija.

Takođe, Vujić ističe da je zbog sovjetskog „Sputnjika“ postojala namjera da se ubraza taj projekat, kao i da se tadašnji predsjednik SAD Džon F. Kenedi obavezao da će SAD poslati čovjeka na Mjesec.

„Prvobitni cilj je bio da istražimo Zemljinu orbitu, kakav je uticaj bestežinskog stanja i kako da u njemu preživimo. Drugo, da se istraži da li je Mesec napravljen od zelenog ’sira‘, odnosno da li je napravljen od materijala koji može da se koristi na Zemlji“.

Vujić je svoju prezentaciju započeo na srpskom jezku. Kazao je da kada je bio mali nije znao gotovo nijednu riječ na enegleskom jeziku, iako je rođen u Pensilvaniji, kada su njegovi roditelji emigrirali u SAD, ali da je pod stare dane zaboravio srpski jezik, kao i da je ipak htio da se prisutnima obrati na srpskom.

Nastavio je na engleskom i istakao da je za njega velika čast što mu je organizovana posjeta Srbiji od 18. do 28. jula i što je govorio na Mašinskom fakultetu u Beogradu.

Vujić je rekao da je rođen u Midlandu 1935. godine i da je njegov otac bio iz Okučana u Slavoniji, a majka iz Gline u Lici.

Odrastao je, sa sestrom Ljubicom, u porodici oca Mitra i majke Milke (Todorović), koji su se doselili u SAD. Diplomirao je na poslovnoj administraciji na Univerzitetu Južna Kalifornija i magistrirao biznis i tehničke nauke na Karitosu, državnom univerzitetu Kalifornije.

Aktivan je u oblasti vojne avijacije, kosmičkih letova, sistema transporta, energije, razvoja tehnologije, unapređenja biznisa, marketinga i političkog lobiranja. Bio je inženjer, mason, srpski lobista i zvanični portparol NASA i programa „Apolo 11“ u SAD.

Navršava se pet decenija otkad je Nil Armstrong prvi zakoračio na Mjesec u misiji „Apola 11“, u koju su bila uključena i osmorica Srba.

U taj svemirski program za ljudsko osvajanje Mjeseca direktno su bili uključeni Milojko Majk Vučelić, Slavoljub Sem Vujić, Milisav Šurbatović, Danilo Bojić, Dragiša Giš Jovanović, Petar Gajić, Veljko Gašić i David Vujić iz Srbije, koji su emigrirali u SAD.

Slavoljub Vujić je bio producent i kordinator projekta „Apolo 11“. Milisav Šurbatović je bio šef inžinjerijske ekipe, a Danilo Bojić, kreator šatla „Orao“ za šetnju po Mesecu.

Dragiša Jovanović i Petar Gajić su bili inženjeri, dok je Veljko Gašić bio savetnik, ali istovremeno i dizajner američkih bombardera T-38 „Trener“, F-5 „Fajter“ i B-2.

David Vujić je zastupao NASA i bio zadužen za odnose sa medijima i javnošću. Ova srpska ekipa radila je i na programu „Apolo 13“.

Posle uspešnog slijetanja ljudske posade na Mjesec, njih osmorica, društvo „ćelavih orlova“, kako su se duhovito nazvali, napravili su malo slavlje u Kaliforniji i uspješno nastavili svoje sjajne karijere.