Spasovdan, Vaznesenje Gospodnje ili „Dan spasa“ je hrišćanski praznik, koji se slavi 40 dana nakon Uskrsa a 10 dana pre Duhova i uvek pada u četvrtak.

Po hrišćanskom verovanju, vaskresenjem Gospod je pokazao da je jači od smrti i 40. dana od vaskrsenja dok su se njegovi učenici nalazili za trpezom Hristos im se ponovo javio i rekao: „Idite po svemu svetu i propovedajte Jevanđelje svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje biće osuđen“. Da bi u tome uspeli Hristos im je obećao Duha Utešitelja, i zapovedio da do silaska Duha Svetoga ne izlaze iz Jerusalima. Tako su mogli prenijeti Hristovu veru u svet i time ljudstvo spasavati u veri – odatle naziv Spasovdan.

Podignutih ruku Hristos je učenike i blagoslovio nakon čega se počeo uznositi na nebo – Uznesenje, tako se, završivši delo spasenja, vratio Bogu na nebesima.

Spasovdan je stočarski i ratarski praznik, krsna ili seoska slava, odnosno zavetina mnogih sela.

Vaznesnje Gospodnje slave mnoge zanatlije – pekari, zidari i cvećari. Veruje da će cela godina biti rodna ako na Spasovdan pada kiša. Narod kaže da je spasovdanska kiša skupa i da jedna kap vredi koliko i zlatnik. Prema narodnom običaju ne rade se teški poslovi i veruje se da praznik može da spasi kuću od nevolje, a decu od bolesti.

Mnogi običaji o Spasovdanu sačuvani su još od predhrišćanskih vremena. Božanstvo Spas je imalo ulogu zaštite i spasenja.

Spasovdan je bio mnogobožački dan praznovanja Glavnog četvrtka u godini. Gromovnik Perun, tukao je, po verovanju, gromovima i gradom useve, a božanstvo Spas je uz pomoć žitnog klasa u ruci, spasavalo useve.

Pre Spasovdana nije se pilo mleko od Nove godine. Na Spasovdan muškarci se ne briju, žene se ne umivaju i deca se ne kupaju.

Ne spava se preko dana, da se ne bi dremalo preko godine. U Beogradu je do 1930-tih postojao običaj da žene uoči praznika prenoće na grobovima svojih pokojnika, jer su verovale da se tada javlja njihov duh.

Verska proslava Spasovdana sastojala se u odlasku u Crkvu na verski obred posvećen ovom prazniku. Posle izlaska iz crkve, domaćini su svoje goste vodili kući, gde ih je čekao pripremljen ručak.

Manastir Rukumija, Manastir Sestroljin, Manastir Dobrovodica i Manastir Ravanica su posvećeni Spasovdanu. Nekim gradovima je to krsna slava, kao na primer. Beogradu, Banjaluci, Istočnom Novom Sarajevu, Nevesinju, Čačku.

Spasovdan je i krsna slava grada Beograda, koji time čuva spomen na taj dan 1403. godine kada ga je despot Stefan Lazarević proglasio srpskom prestonicom, a verski praznik za gradsku slavu.

Poslednja litija na Spasovdan u Beogradu, nakon dolaska na vlast komunista, bila je 1947. godine. U letopisu Vaznesenske crkve je zapisano da je litija bila kamenovana od strane agilnih skojevaca, a iste godine je zabranjena.

Spasovdan je kao slava Beograda obnovljena 1993. godine kada je ulicama u centru grada prošla litija prvi put posle 46 godina.

Litija ima ustaljenu trasu beogradskim ulicama, simbolično zatvarajući krug u porti Vaznesenske crkve, koja je prvo izgrađena kao vojna crkva (za potrebe vojske, od 1863-1866), da bi nakon te tri godine postala parohijski hram.