U pravoslavnom kalendaru, 3. maj nije jedan od velikih praznika, ali jeste dan tihih svetitelja, koji su životima pokazali da se svetost ne nosi u zlatnim odeždama, već u svakodnevnoj borbi da se ostane čist pred Bogom i sobom. Svetog Teodosija Igumana Kijevskog – monaha, duhovnog borca i jednog od utemeljivača monaštva u Rusiji. Njegovo trpljenje, molitva i skromnost bili su odgovor na iskušenja sveta.

Prenos moštiju Svetog Petra Cetinjskog – mitropolita, duhovnog oca naroda i čoveka čije su molitve donosile mir, utehu i isceljenje. Njegove mošti danas se nalaze u Cetinjskom manastiru i važe za čudotvorne. Zato što je jednostavna. Zato što je iskrena. I zato što ne traži – već prihvata.

U danima kada ne znamo kud idemo, kada osećamo da nas život nadvladava, upravo molitva skromna, iz srca, ima snagu da zaustavi unutrašnji haos.

Ona nije samo molitva. To je predah. To je podsetnik da ne moramo imati sve odgovore – samo veru. Upaliti sveću u tišini i pomenuti nekoga kome je potrebna snaga

Pročitati kratku molitvu i provesti makar pet minuta bez ekrana, u tišini

Pomoći nekome u tišini – bez buke, bez hvalisanja

Biti blag prema sebi