Krv u urinu, bol u donjem delu stomaka, bol u donjem delu leđa, iritacija bešike, učestalo ili otežano mokrenje, najčešći su simptomi raka mokraćne bešike, od kojeg svake godine u Srbiji oboli oko 2.500 osoba, dok nažalost više od 1.000 premine. Reč je o teškoj i podmukloj bolesti, koju stručnjaci najčešće opisuju i kao zaboravljeni malignitet.Podaci pokazuju da je karcinom mokraćne bešike na šestom mestu u Srbiji po obolevanju. Kako populacija stari, uočava se porast učestalosti ovog maligniteta, od kojeg muškarci obolevaju četiri puta češće nego žene. Brojni su faktori rizika za nastanak ovog raka, a pušenje je jedan od značajnijih faktora za pojavu raka mokraćne bešike, na koji može da se utiče. S tim u vezi, važno je prepoznati simptome na vreme i javiti se urologu. – Rak mokraćne bešike je agresivna bolest koja se teško leči i ima lošu prognozu. Brzo može da napreduje i da daje metastaze. Kao i sa svim ostalim malignim bolestima, rana dijagnoza znatno poboljšava šanse za uspešno izlečenje. Iz tog razloga, krv u urinu predstavlja jasan signal da bi trebalo posumnjati na rak mokraćne bešike. Pa ipak, kad ljudi primete takvu promenu, obično budu u velikom strahu i ne traže lekarsku pomoć. Totalna hematurija, odnosno kompletno krvav urin je siguran znak koji može da ukaže na ovu bolest. Karakteristično je da se ovakav urin ne javlja svakodnevno, već povremeno, kod nekih osoba jednom u dva meseca. Izostanak bola je još jedan od razloga zbog kog pacijenti ne traže lekarsku pomoć. Infekcije urinarnog trakta, pogotovo ako su hronične, mogu da budu simptom raka mokraćne bešike. Najzad i opstrukcija, odnosno bol u nekom delu urinarnog trakta mogu da ukažu na ovu bolest. S toga, kombinacija rane dijagnoze, efikasne hirurgije i novih terapija uliva nadu da ćemo u budućnosti uspešno izlečiti veći broj bolesnika sa ovom malignom bolešću. Kod nas je, međutim, ova vrsta maligne bolesti „zaboravljeni rak“ koji sada u svetu ima nove terapijske opcije i daje nadu pacijentima da će sa tom opakom bolešću duže i bolje živeti. Očekujemo da one uskoro postanu dostupne pacijentima i u Srbiji – istakao je prof. dr Zoran Džamić, direktor Klinike za urologiju Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije. Karcinom mokraćne bešike prepoznat je u svetu kao bolest kojoj se mora pristupiti aktivnije, pogotovo kada se radi o metastatskom obliku. Iako je u našoj zemlji napravljen veliki napredak u lečenju mnogih malignih bolesti, u lečenju metastatskog urotelijalnog karcinoma još uvek nam nedostaje određena terapija koja bi značajno poboljšala ishode lečenja ovih bolesnika.- Standard lečenja naših pacijenata je primena hemioterapije, što i jeste preporuka svetskih i evropskih vodiča. Pacijenti dobiju četiri do šest ciklusa hemioterapije. Kod gotovo 70 odsto postigne se terapijski odgovor u smislu da bolest ne napreduje ili se povlači. Međutim, problem nastaje vrlo brzo, za nekih devet do 12 meseci, kada bolest napreduje. Tada su problemi u lečenju veći jer svaka naredna dostupna hemioterapija je manje efikasna. Stoga je veoma značajno da imamo lekove, a to su lekovi iz grupe imunoterapije koji bi bolest održavale u stabilnoj fazi, takozvana terapija održavanja. Ova terapija održavanja je predložena i od strane svih onkoloških i uroloških terapijskih vodiča. Ova imunoterapija je pokazala da kada pacijenti imaju dobar odgovor na hemioterapiju koja se primenjuje u prvoj liniji lečenja i onda dobiju terapiju održavanja mogu da se postignu značajno bolji rezultati, a što je najvažnije to je terapija koja utiče da pacijenti žive duže i da imaju dobar kvalitet života. Kod nekih pacijenata bolest se čak povlači i oni mogu da žive dosta duže bez znakova progresije bolesti. Za sada tu terapiju primenjujemo kod određenog broja pacijenata preko člana 9 RFZO – objasnila je prim.dr.sc.med. Suzana Matković, medikalni onkolog iz Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije. Foto: Shutterstock, telegraf.rs