Penjači su se ponovo okupili. Sagradili su svoje čuvene “kastele” u areni za bikove u katalonskom gradu Tarragoni. To su kule bez drveta, kamenja, šrafa ili maltera.

Kule su napravljene od ljudi. I snage, ravnoteže, hrabrosti i duha zajednice.

“Forca. Equilibri, Valor i Seny” je moto koji je oduvek važio za timove za izgradnju tornjeva, Colles Castelleres. Ambicija nije jedna od nabrojanih vrlina – ali je preduslov za katalonsku umetnost kumulativne vertikalne jadikovke. Timovi se takmiče jedni protiv drugih. Ne pobeđuje samo najviša kula. Posebno se procenjuje stepen težine humanoidnih struktura. U njihovom stvaranju često učestvuju stotine ljudi. Neke konstrukcije tornjeva su toliko teške da retko uspevaju – ili barem samo jednom. Jedan tim drži skoro sve rekorde, gradi najluđe kule i zapravo uvek pobeđuje u Tarragoni. To su Castellers de Vilafranca. Nose zelene košulje i bele pantalone. Da, dobro vidite: na slici opet teže ka vrhu.

Gledaoci na licu mesta, kao i mi, koji gledamo takmičenje na slikama, ne znamo ko se oseća bolje: oni na dnu ili oni na vrhu? Ova vežba slaganja piramide, uvek izaziva vrtoglavicu. Tradicionalno takmičenje “Concurs de Castells” održano je u Tarragoni po 29. put. Svaki tim, koji se sastoji od do 500 žena, muškaraca i dece, ima pet pokušaja da stvori najizazovniju moguću ljudsku piramidu. Puni bodovi se dodjeljuju samo ako su se svi članovi tornja spustili bez pada. Timu po imenu “Xiquets de Reus” za dlaku je izmakla pobeda, ali je konkurencija iz “Castellers de Vilafranca” bila skladnija, jedinstvenija i na kraju krajeva, iskusnija.

Na kraju jedna lepa vest: Nije bilo prijavljenih ozbiljnih povreda.(stern) Z. N. (NovaSloboda)