Kako lekari zavoda za javno zdravlje navode, sunčanica je stanje koje nastaje nakon prekomernog izlaganja tela, pre svega glave i vrata, sunčevim zracima. Počinje jakom glavoboljom i porastom telesne temperature. Često se mogu javiti pospanost i vrtoglavica, zujanje u ušima ili kratkotrajni gubitak sluha. Kod mladih koji se dugo sunčaju česti simptomi su i umor i malaksalost, a kod starijih može doći i do gubitka svesti. Toplotni udar može da nastane ne samo zbog prekomernog izlaganja direktnim sunčevim zracima nego i usled vlažnog i pregrejanog vazduha, pogotovo kod radnika u pekari, kuhinji, kraj visokih peći, ali i u pregrejanom automobilu, javnom prevozu, pa čak i u stanu. Toplotni udar je stanje koje nastaje kada se telo pregreje u relativno kratkom vremenskom roku. Nastaje naglo, usled prekomernog povišenja telesne temperature i nemogućnosti organizma da temperaturu održi u normalnim granicama.

Simptomi toplotnog udara su telesna temperatura viša od 40°C, opšta slabost, topla i suva koža bez znojenja, ubrzan puls i disanje, pad krvnog pritiska, vrtoglavica, glavobolja, mučnina, povraćanje i nekada gubitak svesti (što može biti i prvi znak).

Toplotna iscrpljenost je blaži oblik topotnog udara, a često nastaje usled preterane fizičke aktivnosti u uslovima povišene spoljne temperature i vlažnosti vazduha. Manifestuje se pojačanim znojenjem, grčevima u mišićima, glavoboljom, povraćanjem, padom krvnog pritiska i malaksalošću, kao i gubitkom svesti.

Kako se zaštititi?

Kako biste sprečili nastanak ovih po život opasnih stanja i sačuvali svoje, i zdravlje svojih najbližih, pridržavajte se sledećih preporuka Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd:

• Sklonite se sa sunca. Ne izlažite se vrućini i izbegavajte boravak na otvorenom u najtoplijem delu dana, od 10 – 17 časova. Izbegavajte naporan fizički rad. Oni koji moraju da obavljaju fizičke poslove, preporučljivo je da to čine u toku najsvežijeg dela dana – u ranim jutarnjim časovima (od četiri do sedam ujutru)
• Nosite laganu, široku odeću svetlih boja, od prirodnih materijala.
• Stavite šešir ili kapu sa širokim obodom i obavezno nosite sunčane naočare.
• Rashladite telo tuširanjem ili se kupajte u mlakoj vodi.

• Redovno unosite tečnost – pre svega vodu. Supe, mlaki čajevi i sveži voćni sokovi su takođe dobar izvor tečnosti i energije u toplim letnjim danima. Izbegavajte alkohol, gazirane napitke i napitke sa previše kofeina i šećera.
• Jedite češće, manje obilne obroke.
• Neka vaši oboroci budu lagani- izbegavajte prženu, zasoljenu, masnu hranu i hranu bogatu belančevinama.
• Uzimajte više sezonskog voća i povrća.
• Dom i radne prostorije rashlađujte, tako da temperatura i prostorijama u kojima boravite  ne pređe 30⁰S u toku dana, odnosno 24⁰S u toku noći.

• Ukoliko nemate klima uređaj u svom domu ili na radnom mestu, u ranim jutarnjim satima otvorite sva vrata i prozore kako biste  prostor adekvatno provetrili i rashladili, a zatim spustite roletne i zatvorite vrata i prozore na sunčanoj strani, kako bi u prostorije ulazilo što manje toplote
• Budite oprezni kada ulazite u vozilo koje je stajalo na suncu! Pre ulaska u vozilo obavezno otvorite sva vrata i gepek i sačekajte nekoliko minuta da se vozilo i površine koje dodirujete (volan i sva sedišta) ohlade.
• Ukoliko imate neku od hroničnih bolesti i uzimate lekove, budite oprezni i proverite sa svojim lekarom uticaj toplote na delovanje lekova i moguće pogoršanje bolesti.
• Pridržavajte se preporuka zdravstvenih ustanova sve vreme trajanja vrućina

Glavobolja, mučnina, vrtoglavica, povraćanje – znak su uzbune, posebno za decu hronične bolesnike i starije osobe, te je potrebno odmah se javiti lekaru. Izvor-foto: Agencije i portali