Kurban-bajram traje četiri dana, a to je vreme koje muslimani provode u krugu porodice, dočekuju i obilaze rodbinu, prijatelje, komšije, ali čekaju i povratak svojih najmilijih sa hadža.

Muslimani širom sveta obeležavaju prvi dan Kurban- bajrama, blagdan prinošenja žrtve ili Hadžijski-bajram, vreme obavljanja hadža. Za muslimane su to veliki mubarek dani, dani velikog dobra. Milioni hadžija iz čitavog sveta borave na Arefatu i Brdu milosti. Ukazujući na važnost stajanja na Arefatu, Allahov Poslanik, s.a.v.s., je rekao: “Hadž je Arefat”. Nastavite čitati Prema vaktiji koju je ranije objavila Kurban-bajram traje četiri dana, a to je vrijeme koje muslimani provode u krugu porodice, dočekuju i obilaze rodbinu, prijatelje, komšije, ali čekaju i povratak svojih najmilijih sa hadža. Prema tradiciji, nakon klanjanja bajram-namaza i bajramske hutbe, pristupa se žrtvovanju kurbana, a kurbansko meso se dijeli onima koji su u potrebi, komšijama, familiji.

Kurban je žrtva koja se prinosi u spomen dvojice Ademovih a.s. sinova i na Ibrahimovu odanost Bogu. Za kurban se obično žrtvuje ovan, krupna stoka, a kurbansko meso se deli siromašnima, prijateljima, komšijama, onima kojima je to najviše potrebno, prenosi Fena.

Hadži-bajram je vreme kada nekoliko miliona muslimana boravi u časnim mestima Mekki i Medini kako bi obavili petu islamsku dužnost – hadž, koji im Uzvišeni Bog propisuje i koji je dužan obaviti svaki musliman, ukoliko je zdrav i kada stekne materijalne uslove za to.

Hadž podrazumijeva hodočastiti Meku i Medinu, boraviti na Arefatu (mestu sa kojeg je Božiji poslanik Muhammed a.s. održao poslednju hutbu, propoved, pre 14 stoleća), zatim izvršiti obilazak K’abe, ubrzano hodati između Safe i Merve, te obaviti ostale obrede.

Deveti dan poslednjeg meseca hidžretskog kalendara zul-hidždžeta poznat je pod nazivom Jevmu-l-Arefe (Dan Arefata). U subotu se nekoliko miliona hodočasnika okupilo na brdu Arefat, nedaleko od Mekke. Boravak na Arefatu je obaveza svakoga hadžije, sastavni je deo obreda hadža.

Na Brdu Milosti (Džebelu’r-rahme) na Arefatu, kako tradicija prenosi, nakon dugog traženja sastali su se Hazreti Adem i Hazreti Havva. Muhammed a.s. je svoj govor na Oprosnom hadžu održao upravo na Arefatu.

Opraštanje svih greha

S obzirom na to da je hadžija Allahov gost, Arefat je prilika da mu budu oprošteni svi gresi, da mu budu uslišane dove. Vernici u svojim dovama, osim što mole za svoje najmilije, molitve upućuju i za svoju domovinu te mir u svetu.

Nakon ikindije-namaza hadžije će krenuti prema Muzdelifi gdje će malo odmoriti i klanjati, a potom će u ranim jutarnjim satima, kada nastupa prvi dan Bajrama, na Mini obaviti obred gađanja šejtana kamenom, te obaviti tavvaf K’abi.

Stoga, dve su radosti ovog blagdana – prva radost je žrtvovanje kurbana, time muslimani i praktično pokazuju brigu za druge ljude i njihove potrebe, ukazuju na jednakost i zajedništvo među ljudima i narodima.

Druga je radost obavljeni hadž, čime se hadžije, koji su Allahovi gosti, približavaju Allahu i iskazuju mu pokornost i zahvalnost, nadajući se Njegovoj nagradi i oprostu.

IZVOR: AGENCIJE