Srpska pravoslavna crkva i vernici proslavljaju Vaznesenje Gospodnje ‒ Spasovdan, prestoničku slavu. U 19 časova u Vaznesenjskom hramu počinje Spasovdanska litija.

Spasovdan ili Vaznesenje Gospodnje pravoslavna crkva proslavlja četrdesetog dana posle Hristovog vaskrsenja i uvek pada u četvrtak, šeste nedelje posle Vaskrsa. Prema predanju, praznik se poslavlja u znak sećanja na dan kada se Isus poslednji put javio učenicima, zapovedio im da idu po svetu i propovedaju jevanđelje, a zatim se, na Maslinskoj gori, naočigled svih uzneo na nebo, čime je završio svoje delo spasenja.

Hristovi učenici su potom prenosili veru svetom i time ljude spasavali u veri, odakle i naziv praznika.

Dušanov zakonik usvojen je na Spasovdan 1349. godine, na isti praznik je i dopunjen pet godina kasnije.

Srpska prestonica slavi Spasovdan kao svoju slavu od kada je despot Stefan Lazarević 1403. godine gradu dao status srpske prestonice, u čast obnove i napretka. Slavska litija će predvođena kivotom sa moštima Prepodobnog Justina Ćeijskog i čudotvornom ikonom Majke Božje Znamenje, preko Bulevara oslobođenja doći do Spomen-Hrama Svetog Save.

Uslediće patrijarhova beseda, posle čega će biti služen akatist Prepodobnom Justinu Ćelijskom, a svetinje biti izložene narodu na poklonjenje i celivanje.

Ove godine pravoslavna crkva proslavlja Svetog oca Justina Ćelijskog, rođenog pre 130 godina, 45 godina od upokojenja I 10 godina od prenosa njegovih moštiju..

Svetitelj, otac Justin Popović bio je teolog i bogoslov koji je živeo u 20. veku.

Povodom Spasovdana Beograd je posetio i mitropolit istočnoamerički i njujorški Ruske zagranične crkve Nikolaj, koji će u liturgiji sasluživati patrijarha Porfirija.

Srpska pravoslavna crkva navodi da ruski mitropolit – „radi duhovnog ukrepljenja i poklonjenja pravoslavnih Srba u Beograd donosi čudotvornu ikonu Majke Božje Znamenje“.

Objašnjava se da je ikona „Znamenje“ 1295. godine pronađena u korenu jednog drveta u gradu Kursku i da stolećima čuva, štiti i isceljuje. SPC