Prvi april svetski dan šale se već vekovima obeležava, ali njegovo poreklo je nejasno.
Prema jednoj teoriji, taj datum se vezuje za usvajanje Gregorijanskog kalendara kada je izraz „aprilska luda“ pripisivan onima koji su se i dalje držali starog, Julijanskog kalendara. Svjetski Dan šale, 1. april, obeležava se danas širom sveta. Istorijat “zbijanja šala” 1. aprila nije sasvim poznat. Mnogi veruju da se ovaj svojevrsni “narodni praznik” pojavio krajem Srednjeg veka u Evropi kao “Dan svih luda”, koji je bio opštenarodno veselje. Englezi misle da je Dan šale preuzet sa Istoka i 1. april zovu “Danom svih glupaka”. Finci taj dan povezuju sa prolećnim podučavanjem dece o privrednim radovima, a slično je i u Švajcarskoj.

Postoje mišljenja da koreni tog “praznika” dosežu do starog Rima, poznatog i po tome što su tamošnji žitelji umeli da se dobro zabavljaju, smišljajući različite šale. Mnogi misle da se taj običaj pojavio u 16. veku u Francuskoj, oko 1564. godine, a za onog ko je nasamaren imali su običaj da kažu da je dobio “aprilsku ribu”.

U Holandskom Eindhovenu održava se svojevrsna tradicija zbijanja šala 1. aprila, novine se utrkuju da objave “ekskluzivne” vesti, kao na primer o dolasku nekih svetskih državnika u taj grad, o bolestima, o eksperimentima u atomistici.

Nemci 1. april smatraju danom u kojem su ranjivi, a svoje loše osećanje manje vezuju za zbijanje neukusnih šala, a više za predanje da se 1. aprila rodio apostol Juda, Kristov izdajnik.

Običaj zbijanja prvoaprilskih šala nije zaobišao ni balkanske prostore, pa se često u medijima moglo naći ponešto što bi “iznenadilo” čitaoce. Muzej šala u San Diegu objavio je spisak deset najboljih prvoaprilskih šala u anglosaksonskoj štampi, a jedna od najsmešnijih ima veze sa politikom.

Ta šala odnosi se na američki državni radio, koji je 1992. godine najavio novu kandidaturu Richarda Nixona za predsedničke izbore, pod motom: “Nisam učinio ništa loše i neću to ponoviti”! Mnogi su skloni tumačenjima da se svojevrsni „narodni praznik“ pojavio krajem srednjeg veka u Evropi kao „Dan svih luda“, koji je bio opštenarodno veselje. Postoje mišljenja da koreni tog „praznika“ dosežu do starog Rima, poznatog i po tome što su tamošnji žitelji umeli da se dobro zabavljaju smišljajući različite šale. Mnogi misle da se taj običaj pojavio u 16. veku u Francuskoj, oko 1564. godine, a za onog ko je nasamaren imali su običaj da kažu da je dobio „aprilsku ribu“. Englezi misle da je dan šale preuzet sa Istoka, a 1. april zovu „Danom svih glupaka“. Prema tradiciji u mnogim zemljama, ljudi mogu da drugima priređuju šale do podneva 1. aprila, međutim, ako to rade posle tog vremena, onda i sami postaju aprilske lude i dobijaju nadimak Aprilska budala ili April Fool.

Držeći se tradicije i mnoge medijske kuće, kompanije, veb sajtovi i druge šaljivdžije u svetu oglašavale su se raznim prvoaprilskim šalama – od smešnih do apsurdnih.

Neke od takvih šala su bile i sledeće:
– da se Dejvid Bekam pridružio australijskoj fudbalskoj reprezentaciji
– da je predsednik Francuske Makron podneo neopozivu ostavku
– da je Kanada kupila pola havajskog ostrva
– Jedna škola u Danskoj umalo nije izgorela, pošto su vatrogasci tek posle trećeg poziva došli da intervenišu. Vatrogasna brigada je prvobitno mislila da se radi o šali. Izvor:Agencije Foto: Budite u toku