Nemačka je jedna od retkih zapadnih zemalja koja još uvek istrajava na pravilu da stranci koji žele nemačko državljanstvo moraju da se odreknu starog. Vladajuća koalicija novim predlogom zakona to namerava da ukine. Nemačka je useljenička zemlja. To na svojoj zvaničnoj internet-stranici ističe i Ministarstvo unutrašnjih poslova. I pritom se poziva na statistiku: više od četvrtine građana ima migrantsko poreklo, a kod dece mlađe od 14 godina čak više od trećine. Uz to, u zemlji živi oko 13,5 miliona građana bez nemačkog državljanstva – 16 procenata stanovništva.

Međutim, kada se radi o naturalizaciji, dakle o dodeljivanju državljanstva strancima, Nemačka je među poslednjima u Evropi. Dok je recimo 2021. u Švedskoj na 100 stranaca dodeljeno deset državljanstava, a u Holandiji 5,4. Razlog su pre svega neki veoma restriktivni uslovim koji se moraju ispuniti da bi se državljanstvo dobilo. Nedavno je vladajuća koalicija Socijaldemokrata, Zelenih i Liberala predstavila u saveznom parlamentu Bundestagu predlog novog Zakona o državljanstvu kojim bi se sadašnji strogi uslovi promenili. Cilj reforme Zakona o državljanstvu je s jedne strane da Nemačka postane privlačnija useljenička zemlja za kvalifikovane radnike. Tu je Nemačka u oštroj konkurenciji s drugim evropskim zemljama, kao što su Francuska, Holandija ili Švedska, koje imaju blaže kriterijume i manje prepreka za dolazak kvalifikovane radne snage iz inostranstva.

Istovremeno, uvidelo se da je moderna i otvorena useljenička i integraciona politika ključna za društvenu koheziju u Nemačkoj. Želi se da se podstakne „brža i bolja integracija stranaca u nemačko društvo“, jer „naturalizacija dolazi na kraju integracionog procesa, pa bi oni koji su taj proces prošli trebalo i da mogu da dobiju državljanstvo. To podrazumeva i sva zakonska prava i obaveze u Nemačkoj, uključujući i pravo glasa na izborima“, napominje Šefer.

Ostali uslovi

Za dobijanje nemačkog državljanstva, osim potrebne dužine legalnog boravka u zemlji, postoje i drugi uslovi. Jedan od njih, koji i u novom predlogu ostaje nepromenjen, jeste da osoba ne sme da bude pravosnažno krivično osuđena. Osim toga, i nadalje će biti potrebno imati potvrdu o poznavanju nemačkog jezika, s tim da bi se do sada potreban napredni nivo znanja C1 smanjio na niži nivo, B1, a predviđeni su i izuzeci za posebne slučajeve, kada bi bila dovoljna samo sposobnost najnužnije komunikacije. Isto tako, i nadalje se propisuje obaveza polaganja tzv. „testa za naturalizaciju“ kojim se pokazuje poznavanje nekih osnovnih informacija o Nemačkoj.

Sticanje dvostrukog državljanstva trebalo bi da bude olakšano stranim studentima: ukoliko odmah nakon studija pronađu posao i počnu da rade. Pritom bi se i vreme studiranja priznavalo kao vreme provedeno u Nemačkoj i uračunalo bi se u potrebnih pet godina boravka pre mogućnosti podnošenja zahteva.

Predlog novog Zakona o državljanstvu vladajuća koalicija predstavila je krajem maja u Bundestagu. Očekuje se da će u redovnu zakonodavnu proceduru predlog biti upućen tokom jeseni. Izvor-foto:DW.com