Milan Galić je rođen je 8. marta 1938. godine u malom banatskom mestu Maleševci. Roditelji su mu se upoznali u Bosanskom Grahovu. Njegova majka je navodno bila obećana Gavrilu Principu, međutim, upoznala je Milanovog oca i odlučila da sa njim ode u Vojvodinu kako bi tamo osnovali porodicu. Dobili su ćerku, dva sina i čekali su još jednu bebu, a onda se dogodila velika tragedija… Otac, inače heroj Prvog svetskog rata, iznenada je preminuo u 45. godini života, šest meseci pre Milanovog rođenja. Počeo je Drugi svetski rat i Milanova majka odlučila je da se sa decom vrati u Bosnu. Plašila se za njihovu bezbednost u Vojvodini, pa je odlučila da utočište potraži u rodnom kraju. Porodica nije htela da je primi nazad, ali uspela je da nađe posao učiteljice i dozvolili su joj da sa decom živi u školi.Sestra i stariji brat tokom rata su otišli u Partizane, a Milan je sa bratom Boškom ostao sa majkom u Bosni. Nesrećni dečaci su krajem rata ostali i bez majke. Naime, ustaše su njihovu majku na zverski ubile nasred ulice. Tako su dečaci ostali potpuno sami bez igde ikoga. Samo pukom srećom Milan i njegov brat Boško preživeli su rat.Kao i mnogu decu koja su ostala bez roditelja po oslobođenju su ih smestili u domove. Nažalost, ne u isti. Boško je bio smešten u Novom Sadu, a Milan u Kanjiži. Selili su ga nekoliko puta, a 1946. je završio u Zrenjaninu, gde je ostao šest godina.“U domovima su na učili poštenju, iskrenosti, nesebičnosti. Pripremali su nas za idealno društvo, koje nismo našli kad smo krenuli svako svojim putem. Mnogi nikad nisu uspeli da se snađu. Neki su se razočarali, neki ostali verni idealima koje su poneli, stalno ratujući protiv laži, nepravilnosti, bezosećajnosti, egoizma“, govorio je Milan. U domu je i zavoleo fudbal. Odmah je bilo jasno da se radi o vanserijskom talentu. Ubrzo je zaigrao za Proleter, već sa 16 godina izborio je mesto u prvoj postavi zrenjaninskog kluba.Bio je sjajan na terenu, ali i u školi. Pohađao je zrenjaninsku gimnaziju i bio je odličan đak. Sjajnim igrama u dresu Proletera privukao je pažnju velikih klubova, a njegov san bio je da jednog dana zaigra u Partizanu sa svojim idolima Bobekom i Zebecom.Član Partizana postaje 1959. godine, i tu njegovo golgetersko umeće dolazi do punog izražaja. Na 150 prvenstvenih utakmica postigao je 75 golova za Partizan, što je neverovatan prosek od 0,50 golova po utakmici. S Partizanom je osvojio 4 titule prvaka Jugoslavije (1960/61, 1961/62, 1962/63, 1964/65) i bio deo čuvene generacije „Partizanovih beba“ koja je igrala finale Kupa šampiona u Briselu 1966. godine. Tu sezonu Galić je proveo u JNA, pa je odigrao samo 3 utakmice u najjačem evropskom takmičenju i postigao 2 gola. Za Partizan je odigao ukupno 288 utakmica i postigao 179 golova. Za reprezentaciju je debitovao 31. maja 1959. godine u kvalifikacijama za EP protiv Bugarske na Stadionu JNA i već u 27. sekundi postigao je gol!. FK Partizan, foodbalsportofice, Agencije i portali, Arhiva