Svi moji Preci, koje često sanjam
Bili su Srbi, i ja im se klanjam.

Polupismeni težaci, gorštaci
I goroseče, ali pravoslavci.

Hvala im što nam kroz ljute godine
Sačuvaše ova brda i doline

Po kojima se još razleže jeka
Od Njine pesme, psovke i leleka

I rađaju voćke, koje posadiše
Ti stari voćari, Te bivše radiše.

Sad su Prah, pomešan sa zemljom i peskom
Mir Dušama njinim u Carstvu nebeskom!

I ja, Njin potomak i dužnik, od glave
Do pete, zemljoljubac i đak Svetog Save

Želim da proživim, ostarim i umrem
U Zemlji Srbiji i da budem grumen

Ove Zemlje, o kojoj pevam bez predaha
I u kojoj svetli Prah mojih Predaka!

I moji potomci, đaci, zemljodelci
I vojnici, Srbi su ko i moji Preci.

Blagoliki, mekodušni tvrdoglavci
I gruborečići, ali svetosavci.

Ako ovu dugu zimu zla prezime
Sačuvaće svoje ime i prezime.

Hvala im što brane Grobove od trave
A kućni prag i slavski kolač od troglave.
.
Blagosiljam im sofre i kolevke
Zahvalan što smem izaći pred Pretke.

Nek im se dimljaci na kućama dime
Sve dok ukućani slave Krsno ime!

A ja, njin predak, sluga bez ajluka
I bez gazde, pesmoljubac i đak Hromog Vuka.

Želim da proživim, ostarim i umrem
U Zemlji Srbiji i da budem Grumen

Ove zemlje, o kojoj pevam bez predaha
I u kojoj svetli Prah naših Predaka!

„Mi smo njihovi potomci“ – likovi naših najznačajnijih ličnosti iz naše istorije, vladara, svetitelja, naučnika, umetnika, književnika; rad akademskog slikara Slobodanke Bobe Todorović; foto: SPC.rs