U Starom Brodu kod Višegrada obeležena je 81 godina od zločina nad više od 6.000 Srba Sarajevsko-romanijske regije, koje su pobile ustaše Јure Francetića. Služen je parastos i položeni venci kod spomen-obeležja i cveće u reku Drinu. Pokolj u Starom Brodu i Miloševićima dogodio se u proleće 1942. godine, a skrivan je 66 godina.

Slika dugih devojačkih belih košulja koje se rasvjetavaju u nabujaloj Drini neprestano se vraća u sećanje Milorada Ćebića, jednog od retkih preživelih svedoka ustaškog zločina u Starom Brodu. – Ko je prešao, taj je ostao živ, a sve što je ovde bilo na ovom mestu je stradalo – ispričao je Ćebić.

Milorad se priseća da ko nije skončao u Drini, masakriran je.

Od kraja marta do početka maja te kobne 1942. godine nepregledne kolone Srba civila ušle su u Drinski kanal, odakle se većina nije nikada vratila. – Otac je već poginuo, majka nas je dala u dom, dok mi je jedan brat preminuo od teške zaraze, mi smo se vratili u naše mesto, dok je majka preminula 1945. godine – dodaje Ćebić. Spisak mučki ubijenih Srba nije konačan. Istraživanja i podaci o ubijenoj deci su frapantni.

– Popisano je 126 dece do godinu dana, od godinu dana do pet godina 407, i od pet do 14 godina 947 dece – navodi Dragan Vukotić, protojerej stavrofor.

Stradanje u Miloševićima jedno je od najbolnijih sećanja ali i najvažnija istorijska lekcija za pokoljenja, koja žive u miru, u ratu stvorenoj Republici Srpskoj.

– Više je poginulo civila ovde na jednom mjestu nego za vreme celog Odbrambeno-otadžbinskog rata – kaže Boško Tomić,  izaslanik Srpskog člana Predsedništva BiH.

– Suština je da smo uspeli da sačuvamo živalj i naša ognjišta. Stvorili smo Republiku Srpsku i na nama je da je negujemo i pazimo u miru, kao što smo to radili u ratu – rekao je Danijel Egić, ministar rada i boračko-invalidske zaštite u Vladi Republike Srpske.

Okamenjeni spomenici u Drini, majke i deca raširenih ruku puštaju posljednjii krik – vrisak kakav se ne čuje nigde kao na Brodu, ne smeju se zaboraviti.

Autor: RTRS