Na današnji dan 6. maja 1999. godine u rejonu sela Kačikol, izmedju Prištine i Medvedje iz snajpera NATO plaćenika sa položaja UČK-a mučki je ubijen nenandmašni sportista, atletičar, patriota, humanista, otac i velika ljudina Goran Raičević. Prošlo je tačno 23 bolnih godina.

U neposrednoj blizini Partizanovog stadiona, kod spomenika Gorana Raičevića svake godine u ovo vreme okupi se njegova porodica. U ratno doba 1999. godine naš trofejni atletičar dobio je poziv za mobilizaciju i nijednog momenta se nije dvoumio. Odustao je od planiranog maratona u Grčkoj, pozdravio suprugu Jelenu i blizance Katarinu i Nikolu. Njegove reči i dalje ponosno odjekuju:

– Idem, to mi je dužnost! Ko će braniti prag moje kuće ako ne ja? Neće valjda neko iz Subotice? Kako da ne odem, šta bi rekli moji iz Strojinaca? Da sam kukavica, da sam izneverio svoju decu, svoj narod i sebe – odgovorio je tada Goran svojoj majci, koja ga je pitala da li baš mora da se odazove pozivu.

Na Đurđevdan 1999. godine, kao vojnik Trećeg bataljona Prištinskog korpusa, bio je na terenu u selu Kačikol. Albanska zaseda i snajper takozvane OVK zaustavili su Rajka, kako su ga svi zvali, u najvažnijoj trci u kojoj je učestvovao. Imao je samo 36 godina. Osvajač velikog broja medalja i priznanja u atletici za svoju državu i klubove u kojima je bio ostaće upamćen kao velika ljudina i sportsmen.