Taske je sa 18 punih godina jedan od onih golobradih vojnika tadašnje JNA koji je preživeo pakao u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, 2. i 3. maja 1992. godine.
-U Sarajevu sam se zatekao na redovnom osluženju vojnog roka, imao sam 18 godina i bio sam na službi u Komandi – počinje priču za naš portal Tasić.
U trenutku kad se desio napad na vojnike u Dobrovoljačkoj ulici Taske je bio u Domu JNA, na obezbeđenju objekta.
-Taj krvavi početak maja 1992. godine pamtiću celog života i taj dan slavim kao preživljenje, kao i dan kada sam ostao živ 1999. godine na graničnom prelazu Morina na Kosovu i Metohiji.
Naravno, ne zapostavljam i našu krsnu slavu Svetog Nikolu i seosku slavu- litje Spasovdan – veli Tasić.
U zgradi Doma JNA  bilo ih je desetorica. Tog 2. maja, oko 12 časova, došlo je oko 40 vojnika da ih izvuku.Vojska nije imala oružje, a ni municiju.
-Bilo je užasno, samo što smo krenuli vozilom ka našoj jedinici, zelene beretke su počele da pucaju na nas. Pokušao sam da izađem iz vozila i pobegnem preko ulice u pravcu naših vojnika.
Pogodio me je metak u levu ruku i pao sam. Prštala su stakla na sve strane.
Poslednjim atomima snage uspeo sam da se dovučem nekako do zida, video sam neke vojnike sa zelenim marmam oko glave, ali sam utekao u zgradu.
Sutradan, 3. maja kada smo izlazili iz zgrade, spremni da pođemo u kamion kako bismo izašli iz grada, zarobili su nas.
Sa ostalim zarobljenicima sam prebačen u jednu fiskulturnu salu na Baščaršiji. U tom napadu poginulo je šest naših vojnika – priča drhtavim glasom, potresen svega što mu se dogodilo tog dana. Zastaje, obliva ga hladan znoji i pojavljuju se suze u očima. Teško je zaboraviti izginule mlade, golobrade drugove koji su došli na odlsuženje vojnog roka.
Vrpolji se, stalno, kaže, sanja reči koje je čuo na motoroli jednog vojnika sa vezanom zelenom maramom preko glave.
-Stajao sam do njega. Pitao je nekog: “Šta da radim sa ovim”?
Čuo sam razgovetno: “Šta hoćeš, tvoja volja”.
Podigao je automat, a zatim se odmakao od nas, korak – dva, ugledao se u mene, video je strah u očima, skrenuo pogled, razmišljao možda pet-deset sekundi, nama se učinilo večnost, a onda naredio: “U kolonu i zamnom” – kaže Tasić.
Oslobođen je posle tri dana u razmeni zarobljenika, organizovanoj na inicijativu kanadskog generala Luisa Mekenzija.
-Ta tri dana i tri noći ne mogu da zaboravim nikad. Pretili su nam da će nas pobiti kao krmke.
Ulazili su izlazili, uperivali puške u nas, povukli bi oroz, ono prazno škljocanje i sad mi se mota po glavi.
Užas na svakom koraku. Psihički su nas izluđivali. Bio sam skoro dete, nisam verovao kakvih sve ljudi ima. Jedva sam se oporavio – navodi Tasić.
Kad je došlo do razmene, iz Sarajeva je izašao vidno traumatizovan vozilima u koloni u kojoj je bio i general Kukanjac.
-Naše vozilo je izašlo, kada su nam rekli da smo na srpskoj strani, a tada nisam znao koja i čija je, mnogi, ma svi, su plakali od sreće.
Teško da teže ne može biti za nas mlade. Sećam se da me je uhvatila neka drhtavica, morao je doktor da interveniše – priča Tasić.
Prizori iz Dobrovoljače ulice su ga dugo pratili. Imao je noćne košmare, bilo je užasno kada se pred očima pojave slike užasa. Krizu je uspeo da pobedi zahvaljujući roditeljima i supruzi Slađani, majci Desanki i ocu Milanu. Dušu su mu povratila deca: sin Nemanja i ćerka Miljana, koja su mu sve u žuvotu i mnogo mu znače. Za povratak u život. Lek je pronašao u radu. Počeo je da se bavi voćarstvom i poljoprivredom. Postao je domaćin za uzor.

Danas je Goran Tasić jedan od najuspešnijih uzgajivača zdrave eko hrane, posebno aronije, maline, kupine, dunje, kukuruza, povrća u Pčinjskom okrugu. Od nedavno u svom ribnjaku proizvodi najkvalitetniju ribu –šarane na zdrav i ekološki kvalitetan način.
Cenjen je svuda, zato je sa svojim proizvodima na svakom sajmu zapažen, gde prezetntuje svoj rad u zemlji i inostranstvu.