Na današnji dan 1999. godine, u putničkom autobusu „Niš-ekspresa” na lužanskom mostu su stradala 44 putnika, među njima i Marija i Nikola Petrović, te njihova baka Smiljana. Na gračaničkom groblju je služen parastos, a zatim je u dvorištu lokalne OŠ „Kralj Milutin“ odata počast stradalima u NATO bombardovanju.Parastosu su, pored roditelja Dragiše i Zorice Petrović, prisustvovali prijatelji i rođaci porodice Petrović, ali i predsednici Privremenog organa Prištine i Lipljana. Okupljeni su potom stradalima odali poštu i ispred spomen-ploče koja je podignuta u znak sećanja na Nikolu (17) i Mariju (15) u dvorištu Osnovne škole „Kralj Milutin” u Gračanici.

Dragiša Petrović, Marijin i Nikolin otac, naveo je da je važno da se i nakon 24 godine od stradanja njegove dece priča o napadu na autobus „Niš-ekspresa“, kako se taj zločin ne bi zaboravio.

„Svakim danom sve je teže i teže, savladala bolest. Više ni mi sami ne znamo šta ćemo, nemamo ni snage da pričamo više o tome, ali moramo da pričamo, da se ne zaborave. Svake godine ćemo da ih posećujemo, da ih obilazimo, da nisu sami, da smo mi tu, uz njih, uvek, dok nas drži snaga“, rekao je on.

Petrović je upitao počinioce da li se sećaju šta su uradili tog dana.

„Da li se seća da je gađao autobus koji je bio pun putnika. Naneo je bol, ne samo meni, svima koji su stradali, naneli su bol. Samo će da mi ostane želja što ne možemo da ih kaznimo, da im na neki način dokažemo da su ubijali nevin narod“, kazao je on.

Zorica Petrović se zahvalila školskim drugovima svoje dece koji su podigli spomen-ploču sa njihovim imenima kako se ne bi zaboravilo gde su završili školu.

„Da se vratim unazad 24 godine, mogu da razmišljam šta sam sve mogla da uradim tog dana kada sam čula šta se desilo. Meni je najteže bilo u životu ali, eto, živim sad dokle mi je Bog rekao. A njima nikad hvala ne bilo, nikad se zaboraviti ne može, pamtićemo dokle smo živi. To je jezivo, čuvati, odgajiti i ostati bez njih“, navela je majka Marije i Nikole.

Drug stradale dece Miodrag Živić je kazao da se generacije 1984. i 1982. uvek sete Marije i Nikole.

„Napravili smo spomen ploču u sećanje na njih. Ne samo na njih, nego da sve generacije vide da su u Gračanici živeli Marija i Nikola koji su tragično stradali od ruku NATO agresora. Ovim putem bih izrazio neko veliko zadovoljstvo zbog ove spomen-ploče, a opet nezadovoljstvo što se to njima desilo i što su tako mladi životi izgubljeni. Roditeljima bih poručio da prosto istraju i budu jaki, da ostane neko, da se ode na groblje i da se ova ploča obiđe na današnji dan”, kazao je on.

Živić je dodao da Mariju i Nikolu pamti kao izuzetnu decu.

„Ja sam sa Marijom bio u razredu, do osmog, koji je prekinulo to bombardovanje. Mi nismo završili osmi razred. Marija kao jedna predivna drugarica, koja je uvek pomagala svima, pogotovo nama dečacima u školi oko domaćih zadataka. Nikolu pamtim kao nekog starijeg koji je, sećam se, igrao folklor i bio veseo mladić. Izuzetno dobra deca, iz dobre porodice, tragično je to što im se desilo”, rekao je on.

Predsednik PO Lipljan Milan Joksimović je naveo je da je prošlo 24 godine tuge, bola i straha.

„Tako žive Srbi poslednjih 24 godina ovde na Kosovu. Na nama je da dođemo ovde svake godine, da podelimo tugu i bol sa roditeljima malenih Petrovića koji su stradali. Ono što nam ostaje je da ih se sećamo, kako njih, tako i svih žrtava”, istakao je on.

U napadu na most kod Lužana, 20 kilometara severno od Prištine, na putu Priština – Podujevo 1. maja 1999. godine su poginula 44 putnika. Autobus „Niš-ekspresa”, koji je dolazio iz Niša i koji se u trenutku napada zadesio na mostu, direktno je pogođen raketom. U 13.50 avioni NATO-a su još jednom gađali most u Lužanima i tom prilikom je stradao medicinski tehničar iz vozila Hitne pomoći koje se nalazilo na licu mesta radi ukazivanja prve pomoći unesrećenima. Foto:KiM