U pitanju je drugi dan hrišćanske žalosti, nakon Velikog petka kada je Hristos razapet na Golgoti, zbog čega se i Velika subota, koju je prema verovanju Isus Hristos proveo u Hadu, podzemlju, i provodi se u molitvi i tišini.

Jutrenje Velike subote u novije vreme ne služi se rano izjutra, već na Veliki petak uveče. Pred Hristovim grobom, uz kađenje i držanje sveća, vrši se slika Hristovog pogreba. Slavi se pobeda Hristova nad smrću i prvi put se saznaje da je ovo blagoslovena subota u kojoj Spasitelj leži mrtav.

U njoj je Spasitelj usnuo, uz njegovo obećanje da će vaskrsnuti u treći dan. Vernici celivaju plaštanicu koja je na Veliki petak svečano izneta pred pravoslavne oltare. Narod u hramovima odgovara molitvom na horsko pojanje anđela i sa upaljenim voštanicama iščekuje Vaskrsenje, najradosniji praznik pobjede života nad smrću koji je osnova hrišćanske vere.

Ovaj obred se poštuje u svim pravoslavnim hramovima, a u Jerusalimu se sva događanja vezuju za Crkvu Groba Hristovog, gde vernici svake godine na Veliku subotu prisustvuju čudotvornoj pojavi “Blagodatnog ognja”.

Poslednji dan Velikog posta

Kada je ovaj dan u pitanju mnogi pravoslavci su u nedoumici da li treba postiti na Veliku subotu ili ne. Sveštenici, naime, kažu, da iako subota važi za dan kada se po pravilu ne posti, a za vreme posta rešava se na ulju, na Veliku subotu treba postiti isto kao i na Veliki petak.

U našem narodu postoje mnoga verovanja i običaji na ovaj dan. U narodu je poznata i pod nazivom zavalita subota, jer se veruje da ove sedmice treba učiniti neko dobro delo. SPC