Sedamnaest je godina od smrti Slobodana Miloševića, nekadašnjeg predsednika Srbije i SRJ u ćeliji Haškog tribunala, 11. marta 2006. godine. A, deceniju i po od početka suđenja pred Haškim tribunalom a koje su svetski mediji proglasili – procesom stoleća. Udruženje „Sloboda“, koje čuva i neguje uspomene na delo Slobodana Miloševića, najavilo je da će danas na mestu na kome počiva Milošević biti položeni venci i cveće i dočekani poštovaoci iz svih krajeva Srbije i Republike Srpske. Hiljade i hiljade građana dosad je prošlo i poklonilo se Miloševiću u Požarevcu, gde on počiva u porodičnom dvorištu sa suprugom Prof. dr Mirom Marković. Sudski proces u Haškom tribunalu u kome je nekadašnji predsednik Srbije i Savezne Republike Jugoslavije briljirao, vratio nas je u fokus njegove odbrane koja je zaokupila milione televizijskih gledalaca, širom sveta. Zaista je to bio svetski događaj broj jedan, ali slaba pouka za tadašnju vlast u Srbiji. Slobodan Milošević predsednik Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, devedesetih, nije ostavio taj teret svom narodu, ali ga i dalje razapinju. Ne zbog njega samoga, već zbog ovovremenih srpskih lidera koji se sudaraju sa gotovo istim nemanima sa kojima se sudarao i on. Vreme u kojem je dobijao bitke, a rat, može se reći, još traje koincidira sa njegovim dobom. Nije osuđen za zločin i genocid. Nije svoj narod i otadžbinu opteretio overenim pečatom krivice. Nema tog pečata!  Njegova proročka upozorenja tek se otvaraju i sve je više onih koji u mozaiku njegove borbe slažu kockice koje ga oslobađaju bilo kakve krivice. Sve je više onih koji su spremni da posvedoče da je sopstveni život uložio u odbranu Srbije, njenog naroda i – sopstvenog. Srbija i njeno rukovodstvo pod konstantnim pritiskom da odustanu od Kosova i Metohije, ali u kasnijoj fazi i od drugih delova sopstvene teritorije. Milošević je, nalazimo u dokumentima, u prvom danu svoje odbrane pred Tribunalom, u februaru 2002. godine upozorio na stvaranje velike Albanije. Bio je eksplicitan da „nije više Tirana u ulozi glavnog kreatora velike Albanije, već je to Priština“. Ukazao je na porast terorizma na Kosovu i Metohiji, citirao je nemačke izvore da je „glavni ratni piroman, potpaljivač ratova u Jugoslaviji bila Nemačka, kao što se to ponovilo i na Kosovu i Metohiji. U potpunosti je razotkrio interese velikih sila u prekomponovanju zapadnog Balkana prema sferama uticaja moćnika. Do najsitnijih detalja je, tokom odbrane pred Tribunalom, približio svetskoj javnosti i posledice NATO agresije koja je usledila nakon predstave u Račku. Pobrojao je, u detalje, štete na imovini. Imenovao je ljudske žrtve, srpske i nealbanske, izračunao štetu nanetu srpskoj privredi, naveo koliko su pod bombama stradale kosmetske svetinje. Govorio je pred sudijama Tribunala gotovo tri dana. I šta se od tada promenilo, ponovo Srbiji prete ratom na Kosovu i Metohiji – najvažnije je taj rat izbeći – najvažnije je sačuvati živote.Izvor-foto: Agencije i portali