Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja Teodorovu subotu, a za ovaj dan vezani su mnogi običaji, a jedan je vezan isključivo za žene.

Ovaj praznik posvećen je svetom velikomučeniku Teodoru Tironu i pada prve subote Vaskršnjeg posta.

Sveti Teodor smatra se zaštitnikom stoke, naročito konja, pa se neretko ovaj dan naziva „Konjski dan“. Danas se konji ne prežu u kola, već se samo jašu.

U takovskom kraju veruje se da ovaj svetac leči od padavice, pa seljaci u to vreme odlaze u manastire sa bolesnima, pale sveće i mole se svecu za zdravlje.

U Srbiji je ovaj praznik u narodu odomaćen i kao Todorova subota, ali i Todorica.

Na Todoricu prvi put izlaze zmije nakon zimskog mirovanja, a na Kosovu misle da je nekada sveti Teodor upravljao zmijama koje su imale noge. Kad su zmije počele da ujedaju ljude, on se na njih naljutio i oduzeo im noge, pa naučio ljude kako da ih tuku štapovima i hvataju.

Običaji na Todorovu subotu

U selima istočne Srbije priprema se žito (koljivo), kao za Krsnu slavu. Pravi se i kolač na kome se obavezno nalaze ukrasi u obliku konja ili potkovice.

Tog dana se pali smeće da bi se obezbedilo zdravlje porodice, ali i konja.

Žene na ovaj dan ne smeju da peru kosu, u kući se ne sme paliti vatra (jer demoni ne vole dim), a decu treba okupati pre konjskih trka.

Srbi u Vojvodini veruju da noć uoči svetog Todora jašu povorke belih konja. Među njima je predvodnik, hromi konj. Postoji verovanje da je i sam Sveti Todor jahao takvog hromog konja, pa se zato može čuti i naziv Hroma subota.

Sveti Teodor preminuo je 306. godine a njegove mošti nalaze se u manastiru Hopovu, na Fruškoj gori. Ovaj svetitelj je prvi svetac-zaštitnik grada Venecije, koga je kasnije nasledio Sveti Marko.