Društvo

Sutra je Badnji dan, prekosutra Božić: Koji su običaji i šta treba da sadrži trpeza

Građani koji poštuju julijanski kalendar, 7. januara dočekuju najradosniji hrišćanski praznik Bozić, te ovaj dan se trude da ispoštuju sve običaje i tradiciju koje on nalaže.

Božić se praznuje, kao uspomena, na dan rođenja Gospoda Isusa Hrista, Sina Božijeg, predstavlja praznik rađanja novog života, praznik dece i detinjstva, te praznik roditeljstva.

Ovaj poseban dan prati niz običaja i obreda koju svaka porodica poštuje. Obeležavanje božićnih praznika traje nekoliko dana i kreće 6. januara, na Badnji dan kada se donosi badnjak u kuću i pravi bogata trpeza.

Ono što prethodi ovom prazniku i što predstavlja uvod jeste Predbožićni post koji traje četrdeset dana.

Po verovanju starijih članova porodice ovaj period predstavlja vreme pranja grehova, čišćenja organizma, da se duša i savest očiste od loših stvari.

Badnjica, odnosno Badnji dan je zadnji dan posta, te predstavlja uvod u božićne praznike.

Na ovaj dan domaćin zajedno sa nekim mlađim članom porodice ustaje pre svitanja i odlazi po badnjak. Ukoliko je to ipak organizovano tako da ide više ljudi iz sela ili lokalne zajednice onda ovaj pohod u većini slučajeva predvodi sveštenik iz tog kraja.

Taj običaj je pretežno isti u svim krajevima, osim u nekim većim gradovima gdje nije moguće otići u seču, već se Badnjak kupuje na pijaci tokom Badnjeg dana.

Badnjak koji se seče je pretežno hrast ili cer i simbolište drvo koje su nekada pastiri doneli u pećinu gde je rođen Isus Hrist i koji je založen kako bi se oni zagrejali.

Prilikom seče Badnjaka, domaćin mu se obraća kao živom biću, uz pozdrav „Dobro jutro junače, badnjače“ te ga seče iz tri puta. Donosi ga kući gde ga dočekuje domaćica koja ga posipa pšenicom ili kukuruzom i onda se prislanja uz kuću do naveče, kada ga domaćin unosi u kuću.

U međuvremenu, domaćica priprema bogatu posnu trpezu koja se služi naveče kada se svi članove porodice okupe u kući.

Za Badnji dan svi poste, čak i oni koji se nisu pridržavali božićnog posta, taj dan se pridržavaju tog običaja, s tim da se priprema raznovrsnija trpeza nego inače s obzirom da ovaj dan označava kraj posta.

Ono što domaćica taj dan pripremi za gozbu pretežno su tradicionalna posna jela koja se nađu na svačijoj trpezi, a to su posna supa, posebne čorbe, razne vrste riba, posni pasulj, pite, te salate. Naravno neizostavan deo trpeze su i posni kolači.

Kada se okupi cela porodica u kući, unosi se slama i posipa ispod stola gde najmlađi članovi porodice pijuču, a domaćica im baca poklone.

Obležavanje Božića kreće odlaskom domaćina na Božićnu liturgiju koja se u gradovima Republike Srpske organizuje u različitim satnicama.

Iako većina pravoslavnih crkava i hramova liturgiju, odnosno poznatije u narodu kao Uranak održava ujutru od  četiri ili pet ujutru, postoji ipak određen broj zajednica čija molitva kreće već u ponoć.

Na molitvu idu domaćin i oni članovi porodice koji nemaju nikakva zaduženja oko pripreme božićne trpeze i Božića.

Domaćica ostaje u kući gde priprema doručak, kuva česnicu i priprema razne poslastice.

Kada se sve pripremi, porodica se okuplja za trpezom gde se čita očenjaš i lomi česnica, te gosti raznim poslasticama.

Prilikom najradosnijeg praznika, porodica ujutru dočekuje svog prvog gosta, polaznika, kojeg domaćica posipa pšenicom kao vid dobrodošlice i daruje poklonom.

Ostatak dana provede u gošćenju sa članovima porodice i blagostanju.

Stariji članovi porodice vole da kažu da srpski običaji su pravljeni tako da na taj dan svima bude lepo i dobro, i ljudima i životinjama.

Božićna trpeza se sa posebnom pažnjom planira i priprema. Domaćini tokom Badnjeg dana nabavljaju i pripremaju pečenicu.

Prema predanjima starijih, nekada je u većini domova pripremano jagnje, međutim, to je sad malo drugačije, pa se na trpezi pretežno nađe svinjetina.

Svaka porodica se trudi da gozba za Božić bude što bogatija.

Jela koja se pripremaju tog dana su različita i raznovrsna. Na stolu se pretežno nađu meza, supa, sarma, pečenje, salate i razne druge poslastice.

Neizostavan deo trpeze su i salate, pa se taj dan na sto stavljaju kisele salate, engleska, ruska ili caciki salata.

Najljepši deo dolazi na kraju a to su kolači. Za pripremu ovih poslastica domaćice se dodatno potrude te se na trpezi nađe više vrsta kolača, torti ili nekih drugih vrsta deserta.

Categories: Društvo

Leave a Reply