Društvo

Vranjanac Dejan Stojković istražuje crne rupa

Dejan Stojković rođeni je Vranjanac koji se u svetu nauke, tačnije fizike, proslavio kao autor metode koja se u CERNU koristi za istraživanje crnih rupa, objavljeno je na sajtu grada Vranja u okviru kampanje „Najbolje iz Srbije“.

Rođen je u Vranju 1971. godine, gde je završio Osnovnu školu „Jovan Jovanović Zmaj“, nagradom „Zlatno pero“ kao učenik generacije. U rodnom gradu završio je i Gimnaziju „Bora Stanković“. I kao srednjoškolac posebno se istricao u matematici, fizici i astonomiji, te je nagrađen i Alasovom diplomom za uspehe iz matematike i Specijanom nagradom za uspehe iz astronomije, a najzapaženiji uspesi bili su: tri puta prvak Srbije i dva puta prvak Jugoslavije.Kako sam kaže na njega je Istraživačka stanica Petnica ostavila dubog trag i dala mu važne životne smernice.

 Tamo sam imao pristup našim vrhunskim naučnicima, od kojih je većina dobila svoje doktorate u inostranstvu. Tako sam i stekao utisak da postoji trenutak kada se apsorbuje sve to što je moguće, naravno po pitanju znanja i iskustva, iz jednog okruženja, da je onda najoptimalnije promeniti sredinu i nastaviti sa usavršavanjem negde drugde. Pored toga, to su bile devedeste godine prošlog veka sa celokupnim kontekstom koji ide uz njih. Odlazak u inostranstvo je delimično bio motivisan i materijalnom situacijom, a predstavljao je i dobar izazov za mladog čoveka da vidi tačno koliko vredi i šta sve može da uradi – priča Dejan Stojković o svojim počecima u svetu nauke i naučnika.

Nakon što je završio fiziku na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu kao prvi u generaciji, Dejan Stojković magistrirao je u Grupi za elementarne čestice i gravitaciju Instituta za fiziku u Zemunu, a potom se otisnuo u svet gde je nastavio školovanje.

– U Americi sam doktorirao, završio postdoktorske studije i trenutno sam redovni profesor na Državnom Fakultetu NJu Jorka (State University of New York). Bavim se teorijskom fizikom elementarnih čestica, gravitacije i kosmologije. Preciznije, bavim se fundamentalnim pitanjima o nastanku, evoluciji i budućnosti našeg univerzuma i objekata u njemu (zvezda, crnih rupa, galaksija), od najmanjih do najvećih prostornih i vremenskih skala – kaže Stojković.

Kada su u pitanju nagrade on kaže da na početku karijere puno znače, jer daju motivaciju i energiju da nastavite sa radom. Kasnije postaju manje bitne. Naglašava i to da se dešava da nagrade vrlo često ne završe u pravim rukama, jer je socijalna pa i politička komponenta čak i u prirodnim naukama, vrlo jaka i dodaje:

– Meni najveće zadovoljstvo pričinjava kada duže radim na nekom interesantnom ali tvrdoglavom problemu i kada konačno dođem do rešenja. Onda me to drži srećnim i anulira neke druge negativne komponente koje život donosi. Od nagrada, posebno bih izdvojio nagradu „Marko Jarić“ koja se dodeljuje najboljem fizičaru srpskog porekla (u zemlji i svetu), a popularno je zovu Srpska Nobelova Nagrada.

U obrazloženju žirija za dodelu ove nagrade, naglašeno je da je profesor Stojković dao posebno značajan doprinos analizi dinamike crnih rupa u višedimenzionalnim kosmološkim modelima, kao i razradu eksperimentalnog metoda BlakMaks, kojim bi se na velikom hadronskom sudaraču LHC-CERN po prvi put mogli detektovati efekti kvantne gravitacije (mini crne rupe).

Do sada je objavio na stotine naučnih radova u vodećim međunarodnim časopisima. Recenzent je u nekim od najuglednih časopisa u svetu i angažovan je kao stručnjak za ocenu kvaliteta istraživačkih projekata u SAD, uključujući i NASA panel za gravitaciju.

– Bez imalo preterivanja, srpski naučnici u svetu uživaju dosta veliki ugled. Naš sistem obrazovanja, bar dok sam ja išao u školu, je bio vrlo temeljan, kvalitetan i širok. I bio sam vrlo iznenađen kako sam lako dobio maksimalni prosek ocena na doktorskim studijama i bio bolji od konkurencije bez nekog većeg napora. Jedna od bitnih olakšavajućih okolnosti je bila što je dobar deo predmeta na doktorskim studijama bio u sastavu osnovnih studija kod nas u Beogradu. Neuobičajeni način razmišljanja, kreativnost, radne navike i pristupi problemima omogućavaju ljudima našeg porekla da se na neki način izdvoje iz konkurencije. Uostalom, pogledajte samo spisak dobitnika nagrade „Marko Jarić“. To su sve ugledni profesori koji su napravili zavidne karijere u inostranstvu – naglašava vranjski fizičar.

Dejan je po završetku PMF-a u Beogradu, a pre odlaska u Ameriku radio na Institutu za Fiziku u Beogradu. Veze nadograđene u tom periodu sa PMF-om i Institutom nikada nije raskidao. Kaže i da je u međuvremenu uspostavio veze i sa PMF-om u Nišu. Tako da tokom svakog boravka u Srbiji, održi bar po jedno predavanje na ovim fakultetima. A od nedavno naše Ministartsvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja raspisuje konkurse za projekte gde domaći istraživači i ljudi iz dijaspore mogu zajedno da konkurišu. Dejan je pozvan da se priključi i jednom takvom timu i ne krije da mu je pravo zadovoljstvo da sarađuje sa našim ljudima. Na pitanje da li ga muči nostalgija Dejan sasvim iskreno odgovara:

– Vrlo često. Ja mislim da to nikada ne prestaje, ni posle mnogo decenija. Zato i često dolazim kući. A posle par dana provedenih u Vranju, čini mi se kao da nikad nisam ni odlazio. Još uvek imam rodbinu i puno prijatelja u Vranju sa kojima održavam vezu.

O povratku u Srbiju kaže da je zanimljivo da skoro svi iz dijaspore stalno razmišljaju o tome i diskutuju o detaljima, kao i da uopšte nije lako doneti konačnu odluku.

– Postoji puno varijabli, situacija se stalno menja. Neki se vrate, a neki ne. Ja za sada ostavljam sve mogućnosti otvorenim – otkriva nam Stojković.

Mladim ljudima, posebno onima koji žele da se bave naučnim radom poručuje:

– Ne postoji univerzalna poruka koja bi odgovarala svakome. Nekome odgovara naša sredina, nekome inostranstvo. Neko voli teoriju, a neko praktičan rad. Neko voli da radi sam, neko u velikim kolaboracijama sa puno ljudi. Ali uglavnom, ako čovek sledi svoju intuiciju, ako postoji nešto što ga vuče, treba tako i da uradi i neće pogrešiti. Samo slušajte taj unutrašnji glas i ne potiskujte ga, čak i ako se vaša okolina ne slaže potpuno sa time. Na kraju krajeva, svako od nas treba da donosi svoje odluke, a najgora varijanta je odreći se svog suvereniteta. I novac ne treba da igra presudnu ulogu. Ako radite ono što volite, onda ćete biti vrlo dobri u svom poslu i novac će doći sam po sebi na ovaj ili onaj način.Agencije i portali

Categories: Društvo

Leave a Reply